Pogrešan signal

Monsun neće ovu godinu učiniti izuzetnom žetvom. Odluka da se nametnu ograničenja zaliha na mahunarke mora se povući.

Efekti slabo raspoređenih kiša vidljivi su iz najnovijih podataka o setvi Ministarstva poljoprivrede.

Sada je jasno da 2021-22 neće biti vrhunska poljoprivredna godina kao 2020-21 i ona pre nje. Glavni razlog je monsun. Dok su 2020. i 2019. bile godine viška padavina, trenutni jugozapadni monsun nije bio baš tako dobar. Sezona (jun-septembar) je do sada zabeležila samo 1,4 odsto ispodprosečnih padavina, ali ta zbirna cifra prikriva lošu prostornu i vremensku distribuciju. Na Južnom poluostrvu je palo 27,1 odsto iznadprosečnih kiša. Kao i Maharaštra (34 procenta), gde mnogi delovi Konkana i zapadnih okruga prijavljuju poplave poljoprivrednih površina. Međutim, veći deo ostatka Indije imao je pad ili manjak padavina. Ništa manje štetan nije bio tronedeljni sušni period od oko 20. juna. Iako su mu prethodile intenzivne padavine tokom prve polovine juna — i koje je usledilo oživljavanje monsuna do 12. jula ili tako nešto — produžena pauza se desila na vrhuncu sezone sadnje harifa.

Efekti slabo raspoređenih kiša vidljivi su iz najnovijih podataka o setvi Ministarstva poljoprivrede. Poljoprivrednici su zasadili 10,2 odsto manje površine pod mahunarkama, a površine su na sličan način smanjene za 10,4 odsto za uljarice, 15,51 odsto za krupne žitarice i 7,7 odsto za pamuk. Malo je verovatno da će kasni oporavak monsuna mnogo uticati na usev harif, čiji je glavni period setve od sredine juna do sredine jula. Čak i pod pretpostavkom normalnih padavina tokom ostatka sezone, koristi bi se pripisale berbi ili zimsko-prolećnom usevu. U stvari, postoji jasan trend, u poslednjih 10 godina ili više, da rabi poljoprivredna proizvodnja pokazuje veću stabilnost i čak premašuje proizvodnju harifa. To ima veze i sa sve većom nepredvidljivošću monsuna i sa tehnologijama za iskorištavanje uskladištene kišnice, bilo kroz brane, farme ili navodnjavanje kapanjem/prskalicama.

Šta Vlada treba da uradi? Prvo mora da poništi retrogradnu odluku da se nametnu ograničenja zaliha impulsa. Ovo ne samo da krši slovo i duh zakona o reformi poljoprivrednih gazdinstava, već i šalje pogrešne signale poljoprivrednicima koji bi trebalo da pređu sa poljskog polja, šećerne trske i pšenice na uzgoj mahunarki, uljarica i drugih useva koji manje gutaju vodu. Inflacija hrane se bolje rešava liberalizacijom uvoza i tarifnom politikom, za razliku od kvantitativnih ograničenja i ograničenja zaliha koji su oružje prošlog vremena. Centar takođe treba da smanji akcizu na dizel. Pretnja od inflacije danas je više od goriva nego od hrane. Vlada može pomoći smanjenjem poreza koji narušavaju tržište u prvom i zadržavanjem kursa na liberalizaciji poljoprivrednog sektora.