Zašto neki od dr Seusa treba da budu „otkazani“

Ono što je iznenađujuće je kako ljudi biraju da brane zaveštano autorsko nasleđe, dok zgodno potiskuju dilemu nebelog deteta na marginu, čiji su osećaj i percepcija sebe možda pretrpeli udarac kada su se suočili sa rasističkim karikaturama.

Dr Seuss knjigeKontroverza u vezi sa rasističkim slikama dr Seusa traje već godinama. (Kristofer Dolan/The Times-Tribune preko AP)

Napisao Shreya Singh

Otkazivanje šest knjiga dr Seusa bilo je tema vesti Indijan Ekspresa (5. marta), kao i uvodnika („Otkaži to“, IE, 6. marta). Oba dela su kritikovala ovaj potez, nazvavši ga činom drske prethodne provere i dezinfekcije. Međutim, pitanje je dublje od same cenzure.

Književnost nam služi kao bekstvo od monotonog života. Ovo bekstvo ima tendenciju da ostavi trajni otisak. Ovo je posebno tačno u slučaju dece, koja mogu – kao rezultat onoga što čitaju – da upijaju trajne predrasude. U ovom svetlu, kada preispitamo knjige dr Seusa, uvredljiv, omalovažavajući i štetan tretman većine nebelih rasa postaje očigledan – na primer, rasističke karikature dvojice afričkih muškaraca u travnatim suknjama ili azijskog dečaka sa štapićem za jelo i kupasta kapa.

Književni entuzijasti širom sveta branili su nameru dr Seusa tako što su njega i njegova dela postavili u svoje vreme i mesto – period ogromnog društveno-kulturnog zaokreta. Nakon toga, prebacili su odgovornost na roditelje i nastavnike da odvrate decu od uskogrudnih percepcija ljudi oko nas, čiji su delovi rasuti po njegovim delima.

Ali brzo sagledavanje trenutne društveno-političke klime trebalo bi da bude dovoljno. Živimo u podeljenom svetu gde se većina lidera bira na vlast na osnovu svojih rasističkih, etnocentrističkih i većinskih ideologija i politika. Ako knjige dr Seusa odražavaju njegovo vreme, njihovo otkazivanje je uslov našeg vremena.

Što se tiče stavljanja tereta na roditelje i nastavnike, odrasli mogu biti vešti u razlikovanju kreativnosti od okrutnosti, ali je otvoreno pitanje koliko će efikasno to moći da prenesu deci. Štaviše, da li bi se roditelji i nastavnici uopšte trudili da ispravljaju takve predrasude i stereotipe? Na kraju, prebacivanjem odgovornosti na roditelje i nastavnike, mi u izvesnoj meri oslobađamo autora njegovog poštenog dela krivice.

Važno je videti odakle nastaju termini kao što su kultura poništavanja i slični narativi. Većina onih koji su razbesneli ovom odlukom su beli konzervativci poput Bena Šapira, koji je tvitovao: Sada imamo fondaciju koja spaljuje autore kojima su posvećeni. Bravo svima. Za ovaj deo privilegovanih belaca bez razmišljanja, knjige kao što je Dr Seuss's If I Ran the Zoo služe kao sredstvo za održavanje i očuvanje odvratnog i šovinističkog američkog načina života koji izjednačava ljudsku vrednost sa njihovim rasnim obeležjima.

Ono što je iznenađujuće je kako ljudi biraju da brane zaveštano autorsko nasleđe (što čak i nije suština spora), dok zgodno potiskuju na marginu dilemu nebelog deteta, čije su osećanje i percepcija sebe možda pretrpeli udarac kada se suoči sa karikaturama dr Seusa. Tamo gde treba pohvaliti i hvaliti književnu izvrsnost dr Seusa, šteta koju su oni naneli takođe mora biti ugušena.

Pisac je student, St Xavier’s College, Mumbai