Oni koji nisu videli tamnu stranu diktature, ne cene istinski vrednost sloboda danas

Ram Madhav piše: Sloboda koju anarhisti i njihove levo-liberalne kohorte danas uživaju u medijima i javnom životu zemlje je zato što imamo lidere u vladi koji su se borili za tu slobodu i posvećeni su liberalno-demokratskim vrednostima, a ne samo kao stvar prinude ali kao artikal vere.

Indijska demokratija, indijski parlament, sekularizam, sloboda, diktatura, Ram Madhav piše, Ram Madhav o demokratiji, Izrazite mišljenjeLiberalne demokratije se suočavaju sa višestrukim izazovima. Ova pandemija je postala izgovor za neke lidere da uzurpiraju više ovlašćenja i postanu autoritarniji. (Fotografija fajla)

Američki romanopisac Dejvid Foster Volas započeo je svoj uvodni govor na Kenjon koledžu liberalnih umetnosti u Gambiru, u Ohaju, poučnom pričom. Dve mlade ribe su plivale pored i naletele na stariju ribu koja je plivala na drugu stranu. Jutro, momci! Kako je voda?, pita starija riba. Dve mlade ribe nastavljaju da plivaju, i na kraju, jedna od njih pita, šta je dođavola voda?

Stvarnost, za mnoge, ponekad postaje toliko očigledna da ne shvataju njenu vrednost. Ljudi se u mnogim demokratijama ponašaju kao te mlade ribe danas. Oni ne shvataju da je, sa svim svojim nedostacima, demokratija najbolji mogući oblik vladavine.

Demokratija, institucija vladavine naroda iz Herodotove ere, zavladala je tek u poslednjih sedam decenija. Postojalo je 137 autokratija i samo 12 demokratija 1945. Podstaknute pobedom demokratskih savezničkih snaga, sve više i više zemalja postalo je demokratskim. Do 2001. ovaj broj je porastao na 88 i izjednačio se sa autokratijama. Danas svet ima više od stotinu demokratskih zemalja, a 80 su autokratije.



Opinion | Vladar sam nije odgovoran, svako ko podlegne vlasti nije ništa manje kriv

Ali demokratije su u opadanju. U poslednje dve decenije sve više zemalja postaje sve manje demokratsko. The Economist je nedavno objavio da se samo 22 zemlje mogu nazvati istinskim demokratijama, dok se još 53 zemlje mogu, u najboljem slučaju, opisati kao demokratije sa nedostatkom. Više od polovine zemalja u svetu su ili poluautokratije ili čiste diktature.

Liberalne demokratije se suočavaju sa višestrukim izazovima. Ova pandemija je postala izgovor za neke lidere da uzurpiraju više ovlašćenja i postanu autoritarniji. Uspon krajnje levih i levo-liberalnih anarhističkih snaga, koje žele da unište dragoceno posedovanje demokratije čovečanstva, takođe je primetan u mnogim zemljama. Postmodernistički naučnici pokušavaju da demokratije pežorativno nazovu populističkim. Oni tvrde da demokratije predstavljaju opasnost po našu slobodu. Oni nastoje da sukobe ljude protiv demokratije.

Niko ne smatra da su demokratije savršene. Ne postoji jedinstvena definicija demokratije koja je univerzalno prihvatljiva. Postoje neliberalne demokratije kako je istakao Fareed Zakaria i liberalne nedemokratije kako je napisao Yascha Mounk. Ali alternativa demokratiji, istorijski gledano, bile su samo autoritarne diktature. Kada društva ne uspevaju da cene vrednost demokratskih principa, ili se stvaraju diktatori ili vlada anarhija. To se takođe dogodilo, iako samo na manje od dve godine, u Indiji.

Pre četrdeset pet godina, na današnji dan, 25. juna 1975. godine, indijsku demokratiju je okovala premijerka Indira Gandi. Navodeći kao razloge unutrašnje poremećaje i neposrednu opasnost po bezbednost Indije, pozvala se na član 352. Ustava i proglasila unutrašnje vanredno stanje. Zemlja je gurnuta u diktaturu koja je trajala 21 mesec. Osnovna prava su suspendovana. Privedeno je više od 1,4 miliona ljudi, uključujući lidere opozicionih partija. Mediji su bili zapušeni, a čak je i više sudstvo postalo povodljiva sluškinja Indire Gandi. Cela zemlja je pretvorena u zatvor straha. Odani generalni tužilac Indire Gandhi, Niren De, zlokobno je rekao Vrhovnom sudu da je vanredno stanje dalo ovlašćenja vladi čak i da oduzme život građaninu - a da ipak ne odgovara nikome. Životi i udovi građana bili su ugroženi.

Kako su meseci prolazili, Stokholmski sindrom je to postavio. Mnogi ugledni novinari i pisci pevali su hvalospeve vladi. Kada su ih zamolili da se sagnu, puzali su, L K Advani, koji je čitavo vreme Hitne pomoći proveo u zatvoru zajedno sa kolegama kao što je Atal Bihari Vajpayee, prokomentarisao je ironično: Hitlerov fašizam je reinkarniran u Indirinoj Hitnoj pomoći.

Hitler je, nakon što je izabran u Rajhstag - Donji dom Vajmarske republike - 1933, svoju Nacionalsocijalističku partiju učinio viškom. Viši partijski lideri su u Hitlerovom Trećem rajhu postali beznačajni. Zamenili su ih ulizici i dvorjani. Jozef Gebels, šef propagande, postao je najmoćniji vođa zbog svoje blizine Fireru. Pokrenuta je sistematska kampanja protiv Jevreja, koja je kulminirala njihovim genocidom pred kraj Rajha.

Nešto slično se dogodilo u Indiji tih godina. Vidya Charan Shukla, ministar za informisanje i radiodifuziju, postao je novi Gebels. Sanjay Gandhi se pojavio kao superpremijer sa nizom zvaničnika koji su vodili emisiju. Ova grupa je pokrenula sistematsku islamofobičnu kampanju. Sanjay i njegova družina postali su ozloglašeni po svojim programima prisilne sterilizacije. Korupcija i ulizica dostigli su nepredviđene visine. Dev Kant Barooah, predsednik Kongresa tokom tih godina, stekao je ulizičku slavu tako što je skovao slogan Indira je Indija, a Indija je Indira, nešto na liniji obaveznog pozdrava Hajl Hitler.

Ako indijski milenijalci danas izlaze na ulice sa anarhističkim sloganima, to je zato što su kao one mlade ribe u vodi, koje nikada nisu videle mračnu stranu diktature. Zahvaljujući hrabroj borbi snaga koje su danas na vlasti protiv drakonske vanredne situacije, zemlja već četiri i po decenije uživa liberalnu demokratiju. Nismo imali autokrate delom i zbog dugogodišnje guliverizacije naše politike, gde bi manje stranke vukle konce vlasti. Kada se stabilna većina vratila posle tri decenije, zemlja je bila u rukama onih koji su bili žrtve ekscesa vanrednog režima i borili se za demokratiju.

Sloboda koju anarhisti i njihove levo-liberalne kohorte danas uživaju u medijima i javnom životu zemlje je zato što imamo lidere u vladi koji su se za tu slobodu borili i posvećeni liberalno-demokratskim vrednostima, ne samo iz prinude, već i kao artikal vere.

Ovaj članak se prvi put pojavio u štampanom izdanju 25. juna pod naslovom Kada je demokratija bila okovana. Pisac je nacionalni generalni sekretar BJP i direktor Indijske fondacije.

Opinion | Indija se stalno kreće od demokratije do nekog oblika tugokratije