Rušenje BRIKS-a

• Категорија: Opinion

Kineske hegemonističke ambicije srušile su ovu grupaciju solidarnosti globalnog juga

Lideri BRIKS-a s leva, brazilski predsednik Mišel Temer, ruski predsednik Vladimir Putin, predsednik Kine Si Đinping, predsednik Južne Afrike Džejkob Zuma i premijer Narendra Modi (Zhang Duo/Sinhua preko AP)

Autori Rahul Mishra i Raj Kumar Sharma

Suočen sa međunarodnom reakcijom i bujajućim domaćim nezadovoljstvom zbog svog pogrešnog postupanja sa pandemijom COVID-19, kineski predsednik Si Đinping izgleda da je napravio taktički potez podsticanja nacionalističkih osećanja u svojoj zemlji. Da bi odbio domaći i međunarodni pritisak na Peking, Si je otvorio gotovo sve moguće sporne frontove, uključujući spor oko Južnog kineskog mora i tekući granični sukob sa Indijom.

Neblagovremena i nepotrebna ratobornost Kine već je uticala na rezultate Svetske zdravstvene skupštine i samita Rusija-Indija-Kina - dva ključna multilateralna foruma. Sledeća na redu je grupacija BRIKS, posebno ako Peking dodatno eskalira granične tenzije sa Indijom. Nedavni granični sukobi između indijskih i kineskih vojnika i epizoda COVID-19 već su zaoštrili linije raseda u BRIKS-u.

Osnovan 2009. godine, BRIKS predstavlja kolektivni glas globalnog juga sa Brazilom, Rusijom, Indijom, Kinom i Južnom Afrikom kao članicama. Nakon osnivanja pre više od jedne decenije, BRIKS je postao prvi kompaktni nezapadni, interkontinentalni multilateralni klub. Hvaljen je kao jedinstven eksperiment okupljanja politički, ekonomski i kulturno raznolikih zemalja koje dele niz briga i interesa u pogledu funkcionisanja zapadnog liberalnog međunarodnog poretka. BRIKS je vođen idejom da izazove, ako ne i razbije, zapadnu hegemoniju i donese nove ideje za globalno upravljanje.

Međutim, nedavne akcije Kine — od upada u Južno kinesko more do zadiranja u indijsku teritoriju — potvrđuju gledište da je Kina čvrsto vezana za svoj hegemonistički identitet Srednjeg kraljevstva i da malo mari za globalni jug. Akcije Narodne oslobodilačke armije protiv indijskih oružanih snaga narušile su imidž BRIKS-a - ta akcija je u suprotnosti sa naglaskom grupe na jednakosti država u međunarodnoj politici.

Za manje taktičke prednosti na terenu, Kina je strateški izgubila Indiju. Zastoj na granici bi gurnuo Delhi bliže Zapadu, uglavnom Vašingtonu i njegovim saveznicima, čiji se znaci već pojavljuju. Na primer, Indija se nedavno pridružila SAD kako bi se suprotstavila proširenju specijalnih prava vučenja u MMF-u. Čini se da je Indija zauzela ovu poziciju da se suprotstavi uticaju Kine u MMF-u. Zanimljivo je da je akcija Delhija protivna zahtevu BRIKS-a da reformiše institucije Breton Vudsa i da se suprotstavi njihovoj dominaciji zapada.

Nova razvojna banka (BRICS banka) takođe nije opravdala očekivanja zemalja u razvoju jer im nije pružila nikakvu finansijsku pomoć u borbi protiv COVID-19. Za razliku od toga, Svetska banka i MMF su se brzo pomerili i obezbedili finansijsku zaštitnu mrežu za nekoliko zemalja koje su povećale njihove akreditive po cenu NDB. U aprilu 2020, šefica MMF-a Kristalina Georgieva rekla je da 102 od 189 zemalja članica agencije traže pomoć u borbi protiv pandemije.

U okviru BRIKS-a, Kina ne uživa poverenje drugih zemalja članica. Na primer, dok se čini da Rusija podržava Kinu na međunarodnim forumima, to je više posledica strateških prinuda, a ne svesnog izbora. Rusija pokušava da zaštiti svoju sferu uticaja na postsovjetskom prostoru od snažnog pritiska Kine kroz svoju inicijativu Pojas i put (BRI). Odnosi Moskve sa SAD i EU su se pogoršali nakon krize na Krimu, što je dovelo do njene veće zavisnosti od Kine. I u Brazilu je došlo do reakcije društvenih medija protiv Kine, dok je njen ministar obrazovanja insinuirao vezu između pandemije COVID-19 i plana Kine za svetsku dominaciju.

Afrikanci su pretrpeli rasnu diskriminaciju u Kini tokom COVID-19. Ovo je osetljivo pitanje za afričku zajednicu, na koju Južna Afrika ne može ostati zaboravna. U Indiji se javno mnjenje okrenulo protiv Kine što je dovelo do kampanje bojkota Kine. Indijskoj vladi bi bilo teško da u skorije vreme vodi uobičajeno poslovanje sa Kinom.

BRIKS se uglavnom prikazuje kao grupacija brzorastućih ekonomija sa ogromnim tržišnim potencijalom. Pandemija COVID-19 mogla bi da promeni tu percepciju tako što će srušiti izvoz i izazvati usporavanje tržišta BRIKS-a. Brazil, Rusija i Indija su među najvećim zemljama zaraženim COVID-19. U stvari, ekonomije BRIKS-a bile su spore i pre pandemije i taj trend će se verovatno nastaviti. Ekonomska osnova za očuvanje netaknutog BRIKS-a verovatno će se suočiti sa ozbiljnim opterećenjima.

Zdravstvena diplomatija je još jedna oblast u kojoj su zemlje BRIKS-a mogle da sarađuju, ali to nisu uspele. Indija, Rusija i Kina slale su medicinsku pomoć drugim zemljama na osnovu svojih bilateralnih odnosa i interesa. BRIKS, ili Globalni jug u tom slučaju, jedva da se nalazio na njihovoj listi prioriteta. Brazil, Indija i Kina imaju ogromne proizvodne kapacitete koje su se mogle iskoristiti da bi se osiguralo da siromašnije zemlje dobiju rani pristup vakcini. Umesto toga, oni imaju sopstvene programe razvoja vakcina. Rusija i Kina idu samostalno, dok indijske farmaceutske kompanije sarađuju sa SAD, Velikom Britanijom, Australijom, Južnom Korejom i Izraelom na razvoju i distribuciji vakcine. Saradnja BRICS-a za vakcinu protiv COVID-19 mogla je biti pogodak za ovu grupu.

Nedavne kineske akcije stvaraju razdor između Kine i drugih članica BRIKS-a. Umesto da uzme članice BRIKS-a i radi sa njima tokom pandemije COVID-19, Kina je krenula jednostranim putem do dominacije, podrivajući time solidarnost među nacijama globalnog juga. Ovo bi imalo dugoročne implikacije, uključujući stvaranje sumnje u efikasnost BRIKS-a i sličnih platformi kao što su ŠOS i RIC.

Mishra je viši predavač, Univerzitet u Malaji, Kuala Lumpur, a Šarma je konsultant, Fakultet političkih nauka, IGNOU, Nju Delhi