Iskrivljeni odnos polova mogao bi da poremeti dobitke od pada stope plodnosti

Postoji hitna potreba da se dopre do mladih ljudi kako za obrazovanje i usluge o reproduktivnom zdravlju, tako i za negovanje normi rodne ravnopravnosti. Ovo bi moglo da smanji efekat zamaha populacije i ubrza napredak ka postizanju normalnijeg odnosa polova pri rođenju. Budućnost stanovništva Indije zavisi od toga.

stopa fertiliteta, odnos polova, odnos polova u Indiji, stanovništvo Indije, piše C Rangarajan, mišljenje JK Satia, indijsko izražavanje mišljenjaIzveštaji SRS pokazuju da je odnos polova pri rođenju u Indiji, meren kao broj žena na 1.000 muškaraca, neznatno opao sa 906 u 2011. na 899 u 2018. (Ilustracija: C R Sasikumar)

Nedavno je u medijima bilo diskusije o budućnosti stanovništva Indije podstaknuto objavljivanjem Statističkog izveštaja Sistema registracije uzoraka (SRS) (2018) i globalnih projekcija stanovništva koje je napravio Institut za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME), SAD.

Plodnost u Indiji opada već neko vreme. Izveštaj SRS procenjuje ukupnu stopu fertiliteta (TFR), broj dece koju bi majka imala pri trenutnom obrascu plodnosti tokom svog života, kao 2,2 u 2018. Plodnost će verovatno nastaviti da opada i procenjuje se da će zamena TFR od 2.1 uskoro bi, ako već ne, dosegnuto za Indiju kao celinu. Kako fertilitet opada, tako se smanjuje i stopa rasta stanovništva. U ovom izveštaju je procenjena prirodna godišnja stopa rasta stanovništva na 1,38 odsto u 2018. Sa procenjenom populacijom Indije od 137 miliona, to znači da bi te godine bilo dodato neto 1,9 miliona ljudi.

Poređenje statističkih izveštaja SRS za 2011. i 2018. pokazuje da je TFR opao sa 2,4 na 2,2 tokom ovog perioda. Plodnost je opala u svim većim državama. U 2011, 10 država je imalo stopu fertiliteta ispod stope zamene. Ovo se povećalo na 14 država (uključujući dve nove države — Telangana i Utarakhand). Godišnja stopa prirodnog priraštaja stanovništva takođe je opala sa 1,47 na 1,38 procenata tokom ovog perioda.



Objašnjene ideje: Zašto Indija mora hitno da pojača napore da poboljša svoj odnos polova

Mnogi ljudi veruju da bi se populacija stabilizovala ili počela da se smanjuje za nekoliko godina kada se dostigne zamena plodnosti. Ovo nije tako zbog efekta zamaha stanovništva, koji je rezultat toga što više ljudi ulazi u reproduktivnu starosnu grupu od 15-49 godina zbog prethodnog visokog nivoa plodnosti. Na primer, nivo zamene plodnosti je dostignut u Kerali oko 1990. godine, ali je godišnja stopa rasta stanovništva bila 0,7 odsto 2018. godine, skoro 30 godina kasnije. Odeljenje za stanovništvo UN-a procenilo je da bi indijska populacija verovatno dostigla vrhunac od 161 milion oko 2061. u varijanti srednjeg fertiliteta, a da će biti niža za oko 10 procenata u varijanti sa niskom plodnošću. Nedavno je IHME procenio da će dostići vrhunac od 160 miliona 2048. Nepotrebno je dodavati da procene koje su do sada bile van vremena imaju značajnu neizvesnost. Deo ovog efekta zamaha može se ublažiti ako mladi ljudi odlažu rađanje i razdvoje svoju decu.

Izvor: Podaci o TFR i nepismenim ženama su iz Statističkog izveštaja RSB 2018.

Šest država sa višom stopom fertiliteta od nacionalne (i njihov TFR) u 2018. su Bihar (3,2), Utar Pradeš (2,9), Madja Pradeš (2,7), Radžastan (2,5), Džarkand (2,5) i Čatisgar (2,4) (Tabela 1 ). Plodnost u velikoj meri zavisi od društvenog okruženja i snage programa. Obrazovanje žena je ključni pokazatelj društvenog okruženja. Uopšteno govoreći, viši nivo obrazovanja žena, niži je fertilitet. Na primer, nepismene žene u reproduktivnoj starosnoj grupi od 15-49 godina imaju veću plodnost od pismenih žena u skoro svim državama. Procenat nepismenih žena u reproduktivnoj starosnoj grupi opao je sa 31,5 u 2011. na 13,0 odsto u 2018. pošto je kohorta starijih žena sa visokom nepismenošću izašla, a mlađe žene sa visokim udelom pismenih ušle u ovu starosnu grupu. Procenat nepismenih žena u ovoj starosnoj grupi bio je veći od 15 odsto u svim državama sa visokom plodnošću, koje čine skoro 40 odsto stanovništva Indije. Kako se pismenost žena u reproduktivnoj starosnoj grupi ubrzano poboljšava, možemo biti optimistični u pogledu kontinuiranog smanjenja plodnosti.

Na snagu programa ukazuje nezadovoljena potreba za kontracepcijom, koja ima nekoliko komponenti. Najvažniji od njih je udeo udatih žena koje nisu ni trudne ni amenoreične i ne žele dete u naredne dve godine ili ikada, ali ne koriste kontracepciju. Nacionalna anketa o porodičnom zdravlju (2015-16) pruža nam procene za nezadovoljene potrebe od 12,9 procenata i prevalenciju kontracepcije od 53,5 procenata u Indiji. Sve zajedno, ukupna potražnja za kontracepcijom iznosi 66,4 odsto.

Bihar, sa najvećom stopom fertiliteta, takođe ima najveću nezadovoljenu potrebu od 21,1 odsto i najnižu stopu prevalencije kontracepcije od 24,1 odsto među svim većim državama. Iako se nivo obrazovanja žena poboljšava u Biharu, fertilitet za žene sa bilo kojim nivoom obrazovanja je veći u 2018. u poređenju sa 2011. Program je nešto jači u UP pošto je neispunjena potreba 18 odsto, a prevalencija kontracepcije 45,5 odsto. Začudo, plodnost među ženama sa klasom 10 ili visokim obrazovanjem u UP je veća u 2018. u poređenju sa 2011. Programi u ove dve države treba da odgovore na ovo. U ovim državama treba hitno ojačati sposobnost programa da dopre do mlađih ljudi i pruži im kvalitetno obrazovanje i usluge o reproduktivnom zdravlju.

Najzabrinjavajuća statistika u izveštaju odnosi se na odnos polova pri rođenju. Biološki normalan odnos polova pri rođenju je 1.050 muškaraca na 1.000 žena ili 950 žena na 1.000 muškaraca. Izveštaji SRS pokazuju da je odnos polova pri rođenju u Indiji, meren kao broj žena na 1.000 muškaraca, neznatno opao sa 906 u 2011. na 899 u 2018. Postoji značajna preferencija sinova u svim državama, osim verovatno u Kerali i Čatisgarhu. UNFPA Stanje svetske populacije za 2020. procenio je da je odnos polova pri rođenju u Indiji 910, što je niže od svih zemalja sveta osim Kine. Ovo je razlog za zabrinutost jer ovaj nepovoljan odnos dovodi do grube neravnoteže u broju muškaraca i žena i njegovog neizbežnog uticaja na bračne sisteme, kao i druge štete po žene.

Stoga je ovom pitanju potrebno mnogo više pažnje. Povećanje obrazovanja žena i ekonomski prosperitet pomažu da se poboljša taj odnos. Nadamo se da bi se izbalansiran odnos polova pri rođenju mogao ostvariti tokom vremena, iako se čini da se to ne dešava tokom perioda 2011-18. S obzirom na složenost preferencija sinova koje rezultiraju rodno pristrasnim odabirom pola, akcije vlade moraju biti dopunjene poboljšanjem statusa žena u društvu.

U zaključku, postoji hitna potreba da se dopre do mladih ljudi kako za obrazovanje i usluge o reproduktivnom zdravlju, tako i za negovanje normi rodne ravnopravnosti. Ovo bi moglo da smanji efekat zamaha populacije i ubrza napredak ka postizanju normalnijeg odnosa polova pri rođenju. Budućnost stanovništva Indije zavisi od toga.

Ovaj članak se prvi put pojavio u štampanom izdanju 17. oktobra pod naslovom Prava briga stanovništva. Rangarajan je bivši predsednik, Ekonomsko savetodavno veće premijera i bivši guverner, Rezervne banke Indije. Satia je profesor emeritus, Indijski institut za javno zdravlje, Gandhinagar