Put do Ramovog hrama: Da Kongresna partija veruje u pravi sekularizam, Ajodja pokret se nikada ne bi dogodio

Neka se muslimani pridruže izgradnji hrama i kada bude spremno, neka se obje zajednice udruže kako bi izgradile džamiju na drugoj obali rijeke Saryu.

ajodja, hram ajodja ram, izgradnja hrama ajodja ram, vesti o hramu ajodja ramThe bhoomi pujan hrama Ram u Ajodhji održaće se 5. avgusta. (Express fajl fotografija)

Dozvolite mi da na početku razjasnim da podržavam izgradnju tog hrama u Ajodji čije će se osvećenje održati sledeće nedelje. To je trebalo da se desi pre decenija. Nije zbog pseudosekularizma koji je Kongresna partija odavno usvojila kao svoju veru. Temeljni princip ove zle vere bio je da je pod bezbednosnim pokrivačem „sekularizma“ bilo u redu zloupotrebiti sva sekularna načela i principe ako je to pomoglo pobedi na izborima. Ovde je važno da vas podsetimo da je ovo drugi put da se radi šilanja hrama Ram u Ajodji. Prvi je uradio Radživ Gandi 1989. godine kada je započeo svoju predizbornu kampanju u Ajodhji obećanjem Rama Rajje.

Uopšte nije sekularni slogan, ali se u to vreme smatrao neophodnim zbog njegove glupe odluke da muslimanima dozvoli sopstveni lični zakon zasnovan na šerijatu. Ova odluka je razbesnela čak i sekularne Hinduse, pa su obećanja o Ramskom hramu i Ram Rajji data u nadi da će se Indusi vratiti u „sekularno“ naručje Kongresne stranke. Radživ je na kraju izgubio izbore. Ali ovo je bio poslednji pokušaj da se pokaže da je, iako je povlađivao najgoroj vrsti islamističkih muslimana u pitanju Šah Bano, ipak bio dobar hinduista. U stvari, on je bio Parsi jer je u Indiji vera oca ta koja se računa. Da je Kongresna partija zaista sekularna, pokazala bi hrabrost da se odupre pritisku islamista koji su tražili da im se dozvoli da koriste šerijat kao svoj lični zakon. Da se Radživ Gandi držao principa pravog sekularizma, nikada se ne bi mešao u nalog Vrhovnog suda koji kaže da razvedene muslimanke imaju ista prava kao razvedene hinduističke žene.

Da je Kongresna partija verovala u pravi sekularizam, Ajodja pokret se nikada ne bi dogodio. Nakon što je počela mešati verski fundamentalizam sa politikom, Bharatiya Janata Partija je shvatila da je ovo igra koju mogu da igraju mnogo bolje. Tako je 1990. Lal Krišna Advani pretvorio Tojotini kamion u „Ramovu kočiju“ i krenuo iz Somnata za Ajodju sa zahtevom da se izgradi hram gde je rečeno da je Ram rođen. Milioni Hindusa veruju da je ova Ajodja ista kao Ajodja iz antike i da je mesto gde je Babur sagradio svoju džamiju tačno mesto gde je rođen Ram. Dakle, nikada nije trebalo da bude spora i umesto rušenja džamija je mogla da bude s poštovanjem izmeštena, kamen po kamen, na drugu obalu reke Sariju. Ali, to bi mnoge političke lidere lišilo izbornih dobitaka, pa do toga nije bilo dozvoljeno.



Politički lideri nisu bili jedini krivci. I verski lideri su bili isto tako loši, i treba reći da su muslimanski verski i politički lideri, koji su zauzeli tako nepomirljiv stav protiv Ramskog hrama, učinili više da naškode svojoj zajednici nego bilo ko drugi. Bili su uporni, nepopustljivi i nerazumni, a mnogi i dalje jesu. Isti muslimanski lideri koji insistiraju da će nastaviti da se bore za obnovu Babri mesdžida na samom mestu gde je nekada stajao, nisu rekli ni jednu reč kada je veličanstvena katedrala Aja Sofija u Istanbulu samo prošle nedelje pretvorena u džamiju.

Asaduddin Ovaisi se javno usprotivio tome da premijer Narendra Modi ide u Ajodju da prisustvuje šilanji. On tvrdi da bi bilo protiv sekularnih principa Ustava da prisustvuje posvećenju koje je specifično za jednu religiju. Ono što me je zaintrigiralo u vezi sa sigurnošću sa kojom je argumentovao svoj slučaj u TV debatama je to što je izgleda zaboravio da islam stavlja sekularizam u isti koš kao otpadnici, jeretici i pagani. Samo indijske religije ne prave nikakvu razliku između vernika i nevernika i samo indijske religije poput budizma i džainizma su u osnovi ateističke.

Kada se lideri Kongresa ponašaju kao da je sekularizam njihov lični poklon Indiji, zaboravljaju da Indiji to nije bila potrebna ideja, jer kralj uvek nije bio samo sekularan već iznad kaste. I nikada nije postojao Šankračarja koji je imao svoju vojsku kao nekada papa. Kao rezultat toliko zbrkanog razmišljanja i političke kulture koja dozvoljava bilo šta da se uradi zarad pobede na izborima, sada smo došli do situacije kada su u ovim vremenima Hindutve pristalice Narendre Modija otvoreno širile mržnju protiv islama i muslimana. Razlika između Pakistanca i muslimana polako je izbrisana u proteklih šest godina, a reč „paki“ je postala termin zloupotrebe. Ovo je ružno vreme, ali ako naši politički lideri još uvek imaju u sebi i mrvicu poštenja, neka od Ramskog hrama u Ajodji postanu simbol isceljenja.

Neka se muslimani pridruže izgradnji hrama i kada bude spremno, neka se obje zajednice udruže kako bi izgradile džamiju na drugoj obali rijeke Saryu. Indiji je sada potreban proces izlečenja skoro više nego ikada ranije. Neka to počne u Ajodji sledeće nedelje i neka nam premijer pokaže da zaista veruje u svoj slogan „Sabka saath, sabka vikas, sabka vishwas“.