Čitanje Marksa u vreme COVID-19

Njegovi spisi nam pomažu da razumemo kako situacije kao što je pandemija ne utiču na sve delove društva na isti način, pomažu u oblikovanju potrage za humanim i demokratskim svetskim poretkom

Covid-19 Koronavirus, Karl Marks, Karl Marks Marksizam, Post Covid-19 svet, Thomas L Friedman Karl Marx, Karl Marx kapitalizam, D Raja CPInemački filozof Karl Marks. (Izvor: Wikimedia Commons)

Uz pomoć nauke, čovečanstvo će na kraju prevazići krizu izazvanu pandemijom korona virusa. Pojaviće se mnoge teorije i filozofije. Pred narodom i vladama biće izneta mnoga tumačenja. Ali, pitanje je da li će svet posle Covida 19 biti isti kao pre ili će se promeniti, da li će kapitalistički poredak postati nehumaniji i eksploatatorskiji. Thomas L Friedman je napisao da je COVID-19 crni slon. To je logičan ishod naših sve destruktivnijih ratova protiv prirode. Situacija u nastajanju će verovatno biti predmet mnogih javnih debata u kojima će Karl Marks i marksizam zauzeti centralno mesto.

Svi filozofi su tumačili svet na različite načine. Međutim, poenta je da se to promeni, Marks je napisao u Tezi o Fojerbahu. Ovo je bila osnovna premisa filozofske potrage Marksa i njegovog doživotnog saputnika Fridriha Engelsa. Analizirali su ljudsko postojanje, odnos između ljudi i prirode i načine na koje se odvija proizvodnja i reprodukcija ljudske vrste i privrede.

Dok su tvrdili da je rad izvor bogatstva i osnovni osnovni uslov za postojanje čoveka, Marks i Engels su analizirali dijalektiku prirode. Istakli su kako harmonija među ljudima, zemljom, vodom i vazduhom dovodi do promena. Marks je u Kapitalu objasnio da je rad na prvom mestu proces u kome učestvuju i čovek i priroda. Marks je dalje objašnjavao da radni proces nije ništa drugo do proizvodni proces. Pokazao je kako je rad izvor bogatstva i kako radna snaga nastavlja da proizvodi višak vrednosti. U istom delu je objasnio kako u kapitalizmu višak vrednosti prisvajaju kapitalisti, koji su vlasnici sredstava za proizvodnju. Takođe je objasnio kako ovo prisvajanje viška vrednosti dovodi do gomilanja bogatstva na jednom polu i pauperizacije radnih ljudi na drugom. Takva nejednakost se ogleda u mizernim uslovima rada i života radnih ljudi.



Analizirajući stambeno pitanje društva, posebno kako buržoazija rešava stambeno pitanje, Engels je ukazao na siromašne krajeve u kojima su radnici nagomilani zajedno rasadište svih onih epidemija koje s vremena na vreme zahvate vanjske gradove. Kolera, tifus, trbušni tifus, male boginje i druge razorne bolesti poštedeli su svoje klice u štetnom vazduhu i zatrovanoj vodi ovih radničkih kvartova. Ovo objašnjava zašto se siromašni i radnici migranti iz svih zemalja, uključujući Indiju, suočavaju sa nezamislivim poteškoćama i postaju žrtve pandemije COVID-19.

Razvoj događaja u protekle dve decenije naterao je kapitaliste da smišljaju nove poslove i planove za održavanje eksploatacije radničke klase. Pre COVID-19, svetska kapitalistička ekonomija suočila se sa krizom 2008. godine, kada se američka ekonomija suočila sa krizom drugorazrednih kredita. Trenutna pandemija je gurnula svetski ekonomski poredak na ventilator.

Mnogo je onih koji misle da ova pandemija na isti način pogađa sve zemlje, sve zajednice i sve klase. Stoga, prvo bi trebalo da dozvolimo vladama da se izbore sa tim, a zatim da se borimo za naše brige. Ali to nije u redu. Kapitalisti su pametniji. U ime borbe protiv pandemije, kapitalističke vlade preuzimaju veću kontrolu u svoje ruke.

U Indiji, BJP-RSS kombinat pokušava da gurne zemlju ka teokratskoj fašističkoj državi. Leve i sekularne demokratske snage intenzivirali su napore da kanališu gnev radnih ljudi protiv ovog kapitalističkog i fašističkog političkog poretka, koji je živote miliona običnih ljudi stavio na kocku uskraćujući im njihova prava.

Laži i neuspesi vlasti moraju biti razotkriveni. Kapitalizam koristi religiju kao oruđe da natera ljude da se bore jedni protiv drugih, ali milioni ljudi će razumeti gnusni dizajn komunalno-fašističkih vladara i neće im dozvoliti da dalje dele društvo. Kada je Marks pogledao indijsku društvenu strukturu, shvatio je mesto kaste u njoj. Njegovi spisi nakon Taiping pobune u Kini, pobune Sepoja u Indiji (prvi rat za nezavisnost Indije) i Crnog otpora u Americi naveli su ga da govori o hitnoj potrebi demokratske revolucije u Indiji. Marksov termin demokratska revolucija sadrži mogućnosti za ukidanje kastinskog sistema.

U filozofskoj potrazi za novim svetom, marksizam se pojavio kao revolucionarna teorija i nauka. Tri sastavne komponente marksizma, kako je Lenjin istakao, su jedna, filozofija dijalektičkog materijalizma (istorijski materijalizam), dve, teorija viška vrednosti i tri, doktrina klasne borbe kao pokretačke snage istorije.

Budućnost će biti svedok intenzivne klasne borbe za političku vlast tako da nastaje novi društveni poredak u kome će država svim građanima obezbediti stanovanje, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i sva sredstva za život, a jednakost, pravdu i dostojanstvo svih građana podržao.

Povodom godišnjice rođenja Karla Marksa 5. maja (1818) pri odavanju počasti pustite radni narod da unapredi svoju borbu za rušenje kapitalističkog društva i oslobađanje od lanaca ugnjetavanja i eksploatacije.

Pisac je generalni sekretar CPI