Raja-Mandala: Japanska suprotnost kineskom putu svile

Dok su zemlje u rasponu od Britanije do Bruneja i Tanzanije do Tadžikistana skočile na Sijev put svile, Japan, drugi azijski gigant i treća po veličini ekonomija na svetu, oprezno su posmatrali.

Si Đinping, Si Đinping poseta SAD, američke investicije u Kinu, poslovne veze SAD i Kine, američko-kineski odnosi, Kina, SAD, vesti iz svetaKineski predsednik Si Đinping, levo, aplaudira gostima dok stoji sa guvernerom Vašingtona Džejem Inslijem, desno, posle njegovog govora u utorak, 22. septembra 2015, na banketu u Sijetlu. (Izvor: AP foto)

Kineski predsednik Si Đinping skoro dve godine zadivljuje svet svojom inicijativom Jedan pojas, jedan put (Obor). Naoružan ogromnim novčanim rezervama i ogromnim viškom industrijskih kapaciteta, Si je bio spreman da gradi puteve, aerodrome, elektroenergetske projekte i brze železničke sisteme širom Evroazije i Indo-Pacifika.

Dok su zemlje u rasponu od Britanije do Bruneja i Tanzanije do Tadžikistana skočile na Sijev put svile, Japan, drugi azijski gigant i treća po veličini ekonomija na svetu, oprezno su posmatrali. U nizu govora, nedavno u Kuala Lumpuru na marginama Istočnoazijskog samita, japanski premijer Šinzo Abe je sada postavio okvir za takmičenje sa Kinom u izvozu mega infrastrukturnih projekata.

Rastuće ekonomsko rivalstvo između Kine i Japana odlična je vest za premijera Narendra Modija, koji je izgradnju infrastrukture svetske klase stavio u središte svoje domaće agende. Ako uspe da ispravi domaći akt Nju Delhija o infrastrukturi, Modi će moći da mobiliše neviđenu podršku Kine i Japana.



Što je još važnije, novi aktivizam Japana će omogućiti Delhiju da ublaži neke od pretnji koje se doživljavaju od rastućeg ekonomskog prisustva Kine na potkontinentu i šire. Ako se smatra da Kina ograničava manevarski prostor Delhija na potkontinentu i Indijskom okeanu, Japan obećava da će stvoriti nove mogućnosti za vođenje regionalne ekonomske integracije u svom susedstvu.

Novi infrastrukturni pogon Kine podržan je osnivanjem Azijske banke za infrastrukturne investicije vredne 100 milijardi dolara. Peking je takođe izdvojio 40 milijardi dolara za infrastrukturni fond Puta svile. Takođe je osnovala Novu razvojnu banku pod zastavom foruma pet zemalja, BRIKS, sa početnim kapitalom od 50 milijardi dolara.

Dok je Si svoj lični i politički prestiž stavio na inicijativu pojas i put, Indija se našla između kamena i nakovnja. S obzirom na njegovu istorijsku retoriku protiv zapadnih finansijskih institucija, Delhi se brzo pridružio AIIB-u i pomogao osnivanje banke BRIKS-a. Ali kada je reč o predlozima Pekinga za razvoj infrastrukture koja povezuje potkontinent sa Kinom, Delhi je bio duboko zbunjen. Takođe je oklevala da prihvati kinesko finansiranje za razvoj velikih infrastrukturnih projekata u Indiji.

Modi je izmenio nešto od ovoga tako što je postao otvoreniji za kineske investicije i zatražio od njih da preduzmu studiju izvodljivosti na koridoru za brze vozove između Čeneja i Delhija. Ako je suština ekonomske ambivalentnosti Indije prema Kini opstala, Abe bi sada mogao da izvuče Delhi iz njegove strateške bede.

Prošlog maja, Abe je najavio da će Tokio uložiti 110 milijardi dolara u promociju infrastrukture kvaliteta u Aziji u narednih pet godina. Ako se obim japanskog dolara poklapa sa kineskim, obratite pažnju na Abeov pokušaj da se razlikuje od Kine sa naglaskom na visokom kvalitetu. Japanski zvaničnici smatraju da je kvalitet kineske infrastrukture inferiorniji nego u Japanu.

Oni takođe tvrde da će skriveni troškovi kineskih predloga proganjati mnoge projekte koji se pokreću u okviru inicijative Obor. Analitičari u Tokiju ukazuju na debatu u Šri Lanki, gde je nova vlada u Kolombu nastojala da preispita uslove i odredbe raznih mega projekata koje je režim Rajapaksa potpisao sa kineskim kompanijama. Rešavajući ovu slabost, Abe ističe važnost održivog razvoja infrastrukture.

U nizu poseta različitim regionima širom Azije, Abe se zalagao za izvoz japanskih projekata. Iako je izgubio neke velike poslove od Pekinga, Tokio je počeo da prevazilazi kinesku konkurenciju na drugim mestima. U Indoneziji je izgubila ponudu za razvoj brze železničke linije između Džakarte i Bandunga. U Bangladešu, Japan je osvojio luku na ostrvu Matarbari na jugoistočnoj obali.

Odbijajući da se pridruži AIIB-u koji je promovisala Kina, Japan pokušava da podmladi Azijsku razvojnu banku koju je predvodio mnogo decenija. U Kuala Lumpuru tokom vikenda, Abe je izneo plan za liberalizaciju uslova kreditiranja ADB-a.
Dok je Kina relativno nova u razvoju infrastrukture izvan svojih granica, Japan je u tome već mnogo decenija. Japanska tehnologija i finansije su bili na čelu izgradnje putnih i železničkih koridora i aerodroma, uključujući i Kinu. Japansko ogranak za pomoć u inostranstvu, Japanska agencija za međunarodnu saradnju (Jica), podržala je mnoge takve projekte u Indiji, uključujući metro u Delhiju i koridor Delhi-Mumbai. Dok je Jica-ina aktivnost bila ekspanzivna, Tokiju je nedostajao veći strateški okvir koji bi vodio promociju njegove infrastrukture. Ali tradicionalna razvojna pomoć Japana sada je dobila stratešku dimenziju pod Abeom, dok on pokušava da se odbrani od pokušaja Kine da proširi svoj ekonomski i politički uticaj u Aziji.

Već skoro deceniju, Delhi krči ruke dok je Kina predstavila niz spektakularnih infrastrukturnih projekata u Indiji i oko nje. U partnerstvu sa Japanom sada, Delhi može zamisliti nove hrabre inicijative za povezivanje unutar Indije i šire, i bolje pregovarati o svom budućem učešću u kineskim projektima u regionu.

Pisac je konsultant za spoljne poslove za „The Indian Express“ i istaknuti saradnik u Observer Research Foundation, Delhi