Primitivna akumulacija kapitala je živa i zdrava

Категорија: Kolumne

Osnovni doprinos Karla Marksa je da pokaže da sklonost proizvodnji i prodaji robe za profit nije prirodno lično i pohlepno stanje ljudskih bića, već rezultat istorijske transformacije koja proizvodi društvenu strukturu pogodnu za kapitalizam.

Buržoazija... nije preostala ništa drugo između čoveka i čoveka osim golog ličnog interesa, do bešćutnog plaćanja gotovinom.

— Karl Marks i Fridrih Engels, Komunistički manifest

27. oktobra 2017. Džef Bezos, izvršni direktor Amazona, postao je najbogatija osoba na svetu. Istog dana, The Washington Post, u vlasništvu Bezosa, je na svojoj naslovnoj strani objavio priču o komunizmu u Kerali pod nazivom, Komunistički uspeh.

Ako su i postojali potrebni dokazi o izuzetnoj pronicljivosti dela Karla Marksa o revolucionarnoj prirodi kapitala, onda je to: novine koje se nalaze u srcu vodeće kapitalističke sile i koje su u vlasništvu najbogatije osobe, aplaudiraju priči o uspehu komunista na globalnoj periferiji . Neke od reči koje Marks koristi kada opisuje kapital padaju na pamet kada pogledamo ovu ironiju: transcendentno, metafizičko, misteriozno, fantastično, magija i nekromantija.

Kapitalizam je tako, kao što je Marks prepoznao, stvorio proizvodne snage više od svih prethodnih generacija zajedno, napravio je čitav svet svojim igralištem i postigao čuda koja su daleko nadmašila egipatske piramide, rimske akvadukte i gotičku katedralu.

Dok obeležavamo 200 godina rada Karla Marksa, ono što vidimo okolo je ispunjenje neke od fundamentalnih prognoza koje proizilaze iz opusa Marksovog dela uprkos njegovom neuspehu (barem do sada) u predviđanju nekih stvari kao što je imizerizacija radnička klasa, zaoštravanje klasnog sukoba i neizbežni slom kapitalizma (njegov pad i pobeda proletarijata su podjednako neizbežni). Da bi rad mislioca imao tako naglašenu relevantnost posle veka i po i uprkos tektonskim promenama u ekonomiji i tehnologiji nedavno pokazuje svoju trajnu ritam.

Uzmimo, na primer, jedan od ključnih Marksovih koncepata u Kapitalu: robni fetišizam koji objašnjava kako proizvodi ljudskog rada postaju roba sa sopstvenim životom maskirajući rad koji ih je stvorio. Štaviše, odnos među ljudskim bićima se svodi na odnos između roba: postoji definitivan društveni odnos između ljudi, koji u njihovim očima poprima fantastičan oblik odnosa između stvari.

Šta bi moglo da ilustruje našu trenutnu tešku situaciju u kojoj živimo u društvu za bacanje i jednokratnu upotrebu koje se koleba pod pogubnim efektima prekomerne potrošnje i prekomerne proizvodnje, i raspada društvenih veza od fetišizma robe? Kritički aspekt Marksovog razumevanja robnog fetišizma je da ga on ne svodi na ekonomski koncept, već ga locira i u ono što on naziva maglom obavijenim regionima religioznog iskustva. Trenutno, zanimljivo, istraživanja iz celog sveta pokazuju da umesto da se konzumerizam suprotstavlja religiji, sama religija je postala komodifikovana.

Ili, uzmite još jedan Marksov fundamentalni koncept, primitivnu akumulaciju. Dok se kapitalisti hvale, a kapitalističke priče o uspehu slave u društvu, činjenica o tome kako se kapital inicijalno akumulira se zataškava. Kao što je Marks rekao: U stvarnoj istoriji je notorno da osvajanje, porobljavanje, pljačka, ubistvo, nakratko sila igraju veliku ulogu. U sadašnjosti, ovo postaje još nejasnije jer se kapitalizam čini prirodnim za većinu sveta. Savremeni kolonijalizam Amerike, Afrike i Azije sa svojim razornim posledicama najveći su primeri primitivne akumulacije kapitala.

Ali primitivna akumulacija teško da je istorija. To je svakodnevna zastrašujuća realnost za najmarginalizovanije populacije sveta. Pljačkanje najvrednijih prirodnih resursa od strane MNK i u tom procesu uništavanje ekonomskih i kulturnih staništa Adivasija je jedan primer u Indiji. Fenomen otimanja zemlje iz vremena krize cena hrane 2007-2008. putem velikih akvizicija zemljišta u zemljama u razvoju od strane poljoprivrednih investitora i špekulanti je još jedan globalni primer.

Čak 70 odsto zahvata zemlje se dešava u podsaharskoj Africi. Jedina razlika između prošlih i sadašnjih tipova akumulacije je u tome što se ovo drugo dešava pod plaštom slobodne trgovine i demokratije. Čak i pre 150 godina, Marks je slobodnu trgovinu nazvao ništa drugo do eksploataciju, prikrivenu verskim i političkim iluzijama, ona je zamenila golu, bestidnu, direktnu, brutalnu eksploataciju.

Marks je kritikovao klasične ekonomiste poput Dejvida Rikarda i Adama Smita zbog pogrešnog razumevanja kategorija kapitalističke proizvodnje kao što su novac, kredit, podela rada kao neke fiksne nepromenljive, večne kategorije. Adam Smit je čuveno tvrdio da je sklonost ka kamionetu, trampi i razmeni jedne stvari za drugu... zajednička za sve muškarce.

Marksov fundamentalni doprinos je da pokaže da sklonost ka proizvodnji i prodaji dobara za profit nije prirodno lični interes i pohlepno stanje ljudskih bića, već rezultat istorijske transformacije koja proizvodi društvenu strukturu pogodnu za kapitalizam.

Najvažniji element ove nove društvene strukture je izlazak rada iz kandži ličnih zavisnosti i nesloboda koje karakterišu feudalizam da bi postao besplatan najamni rad. Centralna karakteristika kapitalizma je da kapitalista poseduje sredstva/instrumente za proizvodnju, a rad ne poseduje ništa osim svog rada. Tako, po prvi put u ljudskoj istoriji, sam rad postaje roba, koja se kupuje i prodaje na tržištu.

Dok je Marksova briljantnost priznata u analizi kapitalističke proizvodnje, on je podjednako vešt u razumevanju dvolične prirode društva u tranziciji oko sebe, kombinacije feudalizma i kapitalizma i patnji koje ona nameće: pored modernih zala, opstanak zastarelih načina proizvodnje, sa njihovim neizbežnim nizom društvenih i političkih anahronizama. Ne patimo samo od živih, već i od mrtvih.

Ovaj upečatljiv odlomak iz Kapitala ima odjeka u Indiji sadašnjosti, kada kasta i njene akumulirane privilegije vekovima i lične zavisnosti i podaništva raznih vrsta opkoljavaju našu demokratiju.

Religiozna i magijska priroda kapitalizma dostigla je svoj vrhunac u našim sadašnjim uslovima. Neregulisani globalni finansijski kapitalizam vlada utočištem. Spekulativne tendencije vidljive iz 1920-ih eksplodirale su poslednjih decenija. Još 1986. godine ekonomista Suzan Strejndž nas je upozorila: Zapadni finansijski sistem brzo počinje da liči ni na šta više kao na ogroman kazino. Misteriozni i iracionalni kvalitet kazino kapitalizma konačno je kulminirao u svetskoj ekonomskoj devastaciji finansijske krize 2008. koja je nastala u američkom balonu imovine.

Na kraju krajeva, Marks ne bi želeo da čitamo njegovo delo, a da ne reagujemo na njega. Ono što ga izdvaja od drugih filozofa je njegov poziv da prevede teoriju u praksu. Kako je on čuveno rekao: Filozofi su do sada samo tumačili svet na različite načine; poenta je da se to promeni. Ali ako Marksova vizija komunističkog društva zasnovanog na ideji od svakog prema njegovim sposobnostima, svakom prema njegovim potrebama mora biti ostvarena, komunistička politika će morati da uključi pokajnički obračun prakse koja je proizvela mnoge monstruoznosti, uključujući Staljinov Gulag i Maova 'Kulturna revolucija'.

Priznanje da kapitalizam zauzima mali deo celokupne istorije ljudskog postojanja je kritički uvid koji proizilazi iz Marksa i neophodan je za alternativne koncepcije organizovanja ljudskih ekonomskih odnosa. I uprkos Marksovim mehanističkim imputacijama o neizbežnosti kolapsa kapitalizma, promene su moguće samo kroz klasnu borbu i priznanje radnika da su, kako Marks kaže, proizvodi rada... samo materijalni izrazi ljudskog rada utrošenog u njihovu proizvodnju.

Dakle, politika je ovde od vitalnog značaja i to je teren kroz koji se može najaviti društvena transformacija, do srži demokratska. To je implikacija čitanja Karla Marksa u 200. godini njegovog rođenja.