Pandemija je pogoršala indijsku krizu siromaštva

Naše procene pokazuju da će još oko 150-199 miliona ljudi pasti u siromaštvo ove godine. To znači sveukupno povećanje siromaštva za 15-20 procenata, čineći oko polovine stanovništva zemlje siromašnim

Radnici migranti na autobuskom terminalu Anand Vihar u Nju Delhiju. (Ekspresna fotografija Praveen Khanna)

Napisali Krišna Ram i Šivani Jadav

Izbijanje novog korona virusa prošle godine dovelo je do masovnog haosa, što je podstaklo globalnu zdravstvenu i ekonomsku krizu, smrt miliona, zatvaranje industrija, velika otpuštanja radnih mesta i katastrofalne šokove prihoda. To je gurnulo svet u duboku recesiju, koja po prvi put posle Velike depresije stvara ekonomske padove u smislu poslova, prihoda i gubitka potrošnje. Širom sveta je umrlo oko 3,9 miliona ljudi, a milioni su gurnuti u siromaštvo. Indija nije izuzetak od ovoga.

U Indiji je zvanični broj smrtnih slučajeva 3,98 lakh (nezvanični broj je višestruko veći od zvaničnog). Indijska privreda se prošle godine smanjila za 7,3 odsto; najveća kontrakcija od nezavisnosti. Prema izveštaju CMIE, došlo je do neto gubitka od 7 miliona radnih mesta između februara 2020. i februara 2021. Domaćinstva su doživela gubitak prihoda u proseku od 12 procenata tokom prošle fiskalne godine. Ovde treba napomenuti da je to prosečan gubitak. Gubitak za siromašnu i srednju klasu bi trebalo da bude veći. Osim toga, CMIE istraživanje je kritikovano zbog pristrasnosti prema bogatijim domaćinstvima, pa stoga stvarni gubitak za siromašnija domaćinstva teži da bude veći od prijavljenih. Naše procene pokazuju da bi 218 miliona dodatnih ljudi (168 miliona u ruralnim i 50 miliona u urbanim oblastima) bilo gurnuto u siromaštvo sa smanjenjem od 12 procenata u svojoj mesečnoj potrošnji po glavi stanovnika u 2020-21.



Godine 2021, početak drugog talasa Covid-19 i njegova potonja beda podigli su dalju neizvesnost u pogledu zdravlja indijske ekonomije. Iako u ovom trenutku blokada nije uvedena na nacionalnom nivou na način na koji je uvedena prošle godine, ipak je uticaj u smislu gubitka života i sredstava za život ozbiljan. Ovog puta, i ruralna i urbana područja su ozbiljno pogođena. Soumya Kanti Ghosh i Sachchidanand Shukla (IE, 5. jun) su izvestili da je u ruralnim oblastima bilo 2,28 miliona novih slučajeva u periodu avgust-septembar 2020, dok je za period od aprila do maja ove godine broj slučajeva porastao na 7,61 milion. Smrtni slučajevi od Covida takođe su porasli sa 28.101 na 83.863 u istom periodu.

FICCI-jeva anketa (2021) pokazuje da je oko 58 odsto preduzeća prijavilo veliki uticaj, a još 38 odsto umereni uticaj karantina na državnom nivou od aprila do maja 2021. Izveštaj navodi da je, za razliku od prošle godine, slaba potražnja za robom a usluge nisu bile ograničene samo na urbana područja, jer je i ruralna Indija ovog puta prijavila kompresiju potražnje. Oko 71 odsto preduzeća prijavilo je značajan pad u prodaji na ruralnim tržištima. Prema istraživanju potrošačke piramide domaćinstava CMIE (jun 2021.), tokom aprila i juna 2021. došlo je do gubitka 22,3 miliona radnih mesta, od kojih su najteže pogođeni dnevni radnici.

Dalje, imajući u vidu druge izazove sa kojima se suočavaju preduzeća i ljudi, privreda će najverovatnije doživeti nižu stopu rasta BDP-a od očekivane na početku godine. Stoga, s obzirom na uticaj drugog talasa krize Covid-19, većina multilateralnih i međunarodnih agencija revidirala je svoja predviđanja rasta za Indiju za period 2021-22.

Svetska banka je revidirala svoje procene indijskog BDP-a na 8,3 odsto u odnosu na njihove ranije procene od 10 odsto za 2021-22. RBI je takođe revidirao svoju procenu rasta BDP-a od 9,3 odsto u odnosu na ranije prognozu od 10,5 odsto. Zbog straha od revidiranih predviđanja naniže, ekonomskog usporavanja, sve veće neformalnosti radnih mesta i rasta troškova za zdravstvo za OOP, očekuje se gubitak od 5-10 odsto u odnosu na procene prihoda za 2019-20. Naša procena koristeći podatke Periodične ankete o radnoj snazi ​​(2018-19) na pretpostavljenom nivou od 5-10 procenata kontrakcije prihoda/potrošnje pokazuje da je uticaj Covid-19 na siromaštvo ogroman. Koristili smo procene Rangarajan komiteta o liniji siromaštva za 2011-12. godinu za procenu povećanja siromaštva izazvanog Covidom. Indeksi potrošačkih cena za ruralno i urbano područje (bazna godina, 2011-12) se posebno koriste za ažuriranje linije siromaštva za 2011-12, za 2019-20 i 2021-22. Pod pretpostavkom da nema značajnih promena u prihodu i njegovoj raspodeli u 2019-20. godini, procenili smo siromaštvo izazvano Covidom na agregatnom i dezagregiranom nivou. Naše procene pokazuju da će još oko 150-199 miliona ljudi pasti u siromaštvo ove godine. To znači sveukupno povećanje siromaštva za 15-20 procenata, čineći oko polovine stanovništva zemlje siromašnim. Povećanje je veće u ruralnim područjima u poređenju sa urbanim područjima.

U vremenima pre Covida, oko 35 odsto (265 miliona ljudi) ruralnog stanovništva bilo je siromašno. Međutim, očekuje se da će ovaj broj porasti na otprilike 381-418 miliona, sa ukupnim omjerom zaposlenih koji će dostići 50,9-55,87 posto u 2021-22. Pod istim nivoima kontrakcija, urbana Indija očekuje da će 36 do 46 miliona dodatnih ljudi pasti u siromaštvo, sa ukupnim omjerom broja zaposlenih koji će dostići 39,08-42,4 posto. U svim društvenim kategorijama, očekuje se da će veći procenat ljudi iz marginalizovanih grupa pasti u siromaštvo od ostalih grupa. Na primer, na nivou cele Indije, očekuje se da će oko 13-20 procenata dodatnih SC/ST ljudi pasti u siromaštvo u poređenju sa 12-16 procenata ljudi iz više kaste koji čine da ukupan broj HCR za grupu dostiže neverovatnih 60 -70 posto. Siromaštvo izazvano Covid-19, stoga, dovodi do širenja dispariteta između SC/ST i ne-SC/ST grupa.

Među glavnim zanimanjima, naša analiza otkriva da samozaposleni poljoprivreda, nepoljoprivreda i povremeni radnici imaju najveći uticaj u ruralnim područjima. U urbanim sredinama, povremeni radnici nesrazmerno snose teret krize. Tekući problemi sa farmama, ruralna zaduženost, nedostatak infrastrukture, mala, marginalna raštrkana poseda, nepovoljni uslovi trgovine i korporatizacija poljoprivrede doprinose ranjivosti takvih radnika u ruralnim oblastima. U urbanim sredinama, uglavnom neformalna priroda poslova, smanjene zarade i malo ili nimalo socijalnog osiguranja to što povremene radnike stavlja na ivicu ugroženosti. Države sa niskim prihodima (Utar Pradeš, Radžastan, Madja Pradeš, Čatisgar, Odiša i Bihar) imaju najveću stopu siromaštva, a slede ih države sa srednjim prihodima (Karnataka, Zapadni Bengal i Utarakand) zbog krize. Izražena nejednakost u prihodima u državama sa niskim prihodima će povećati kontrakcije nakon Covid-19. U državama sa visokim dohotkom (Maharaštra i Gudžarat), najveći deo Covid-19 se vidi uglavnom u ruralnim oblastima, verovatno zbog koncentracije velike populacije u oblasti koja živi blizu granice siromaštva i zato što ovoj oblasti nema zaposlenja i sredstava za život mogućnosti.

Sve veći broj siromašnih može dovesti do šokova tražnje u privredi, što će dalje dovesti do kontrakcija rasta BDP-a. Stoga je identifikacija siromašnih i ranjivih grupa neophodna u trenutku kako bi usmerene intervencije kao što su nacionalna bezbednost hrane, direktni transfer gotovine i drugi programi socijalnog osiguranja sprečili ove grupe da dalje padaju u besparicu i osiromašenje. Veliki fiskalni stimulans zajedno sa srednjom pobunom neformalnog zapošljavanja kroz MGNREGA i druge programe za stvaranje zapošljavanja hitno je da bi se obuzdao negativan uticaj Covid-19 na dobrobit masa.

Ram je docent, a Jadav je istraživač na Univerzitetu Ambedkar u Delhiju