Nije potreban dokaz: Oslobodite nas ideologa

Konzervativna intelektualna ispravnost se ne razlikuje od klasične liberalne misli, definicije koja isključuje levičarske intelektualce, ali uključuje desničarske liberale

prava-759Ekonomista ne može biti desničarski intelektualac jer je društveno liberalna. (Ilustracija Subrata Dhar)

Počelo je sa Modijevim izborima u maju 2014. Levica, intelektualna ili druga, politička ili ekonomska, videla je u BJP-u predvođenom Modijem pretnju njihovom monopolu nad društveno-ekonomskim diskursom i formulisanjem politike. Istoričar Ramachandra Guha bio je prvi (zapaženi) intelektualac koji se žalio na činjenicu da BJP (u njegovim očima sinonim za desnicu) nije imala intelektualce, u oštrom kontrastu sa obiljem prikazanim u levom taboru. („Gde su indijski konzervativni intelektualci?“ Karavan, mart 2015).

Ako je Guha u pravu, onda je ovo fatalan i tužan komentar o hegemoniji levičarskih intelektualaca. Kako to da u svetu udaljavajući se od komunizma, i socijalizma, i levog liberalizma, nije bilo Indijaca, mladih ili starih, koji menjaju pogled na svet? Zar levica ne bi trebalo da pogleda unutra i otkrije zašto je njena vladavina bila tako neosporna? Ali Guha možda greši u svojoj proceni, i zaista ima dosta desničarskih intelektualaca u Indiji, možda dovoljno da pruže održivu alternativu levici. Ali sve ovo će biti obična debata na Tviteru iz fotelje osim ako pažljivo ne definišemo naše uslove i logično ne dođemo do Guha zaključka da se indijski konzervativni intelektualci, za razliku od nevidljive ruke, nigde ne vide.

Veoma se divim Guhi naučniku (i fanatiku kriketa). Odajući priznanje tamo gde treba, Guha nastavlja da utvrđuje svoj slučaj na logičan način. Oslanjajući se na istoriju misli i ideja, neophodno je da prvo isključi iz definicije indijskog konzervativnog intelektualca (u daljem tekstu ICI) mogućnost da bi ICI mogao biti društveno liberalan. Dakle, ekonomista Jagdish Bhagwati ne dobija ocenu, ali Arun Shourie je to kao jedan i jedini ekonomista član Guhinog ICI tima.



Guha zatim nastavlja da definiše ICI kao snažnog vernika u integraciju religije (hinduista) i konzervativizma. Budući da je dobar naučnik, Guha poznaje (i sa odobravanjem citira) britanskog konzervativnog filozofa Roberta Skrutona, koji je zaključio da razum i zakon, a ne vera ili religija, treba da vode javne poslove. Ali u svom nastojanju da definiše ICI kao ideologa RSS-a, Guha mora da odbaci Scrutonovu viziju konzervativca i definiše ICI ovako: Za britanske konzervativce kao što je Scruton, dominantna religija je samo jedan od nekoliko faktora u negovanju nacionalnog etosa … U modernoj indijskoj varijanti konzervativizma, religija igra još veću hegemoniju nego u američkoj ili protestantskoj varijanti. Srž indijske nacionalnosti ovde se zasniva na centralnom značaju hinduističke religije. Dakle, konzervativna desnica u Indiji je religiozna (hinduistička) i nacionalistička. Kako Guha to utvrđuje? Tvrdeći da konzervativna tradicija u Indiji, koju su objavili RSS, Hindu Mahasabha i ideolozi povezani sa ovim grupama, veruje da je nacionalnost zamršeno povezana sa verskom pripadnošću.

Nastavljajući svoju potragu za nultim otkrićem da u Indiji nema desnih intelektualaca, Guha je primoran da napravi sledeću razliku: marksisti su insistirali na primatu klase; socijalisti o primatu kasti; liberali o primatu pojedinca. Međutim, po mnogima, konzervativizam je naglasak na individualnim pravima, nešto što u izobilju dele sa liberalima. A ima dosta konzervativaca koji nisu baš religiozni i koji ne veruju u lažni nacionalizam koji je odredio Vrhovni sud (na primer, zagovaranje himne u bioskopima).

Proces rezonovanja Guhe je sada završen. Prvo, definišite razliku između ideologa i konzervativca. Onda ukinite da religija nije deo konzervativne intelektualne misli u svetu, već da je neophodan deo konzervativne misli u Indiji. Zatim definišite političku organizaciju, RSS, kao punu ideologa. Nigde u svom članku od 11.500 reči, sa sedam prilika u kojima se koristi reč ideolog, Guha nigde ne pominje mogućnost da levičarski društveni naučnici ikada mogu biti ideolozi ili ideolozi. Otuda, Guhin rasplet - nema konzervativnih intelektualaca u Indiji. I samo da niko ne promaši svoj cilj, zaključak: Za Sangh i njegovi ideolozi ne predstavljaju konzervativizam, već netrpeljivost i reakciju.

Ekonomista ne može biti desničarski intelektualac jer je društveno liberalna. Stoga, među desničarskim ekonomistima, Guha smatra da je samo Arun Shourie konzervativan. Nereligiozni intelektualac ne može biti desničar, jer iako se to očekuje u Engleskoj, to nije očekivanje za Indiju, jer Guha to tako definiše. Voila, nema desničarskih intelektualaca u Indiji.

Ovaj zaključak zavisi od lažne jednakosti između desnog intelektualizma i pripadnosti RSS. To dvoje mogu biti prilično odvojeni i treba ih vrednovati na osnovu njihovih zasluga. Da je Guha to uradio, otkrio bi da nema razlike u ekonomskoj viziji levice ili desnice RSS. Guha je možda dodao, i bio bi u pravu u tome, da takozvana desnica u Indiji ima snažan moralni prizvuk u svom razmišljanju. Ali želim da istaknem — lažni konstrukti konzervativizma nisu isključivo vlasništvo levice. Poznati desničarski profesor na JNU i šef Fondacije za indijsku politiku, Rakeš Sinha, potvrđuje identitet između levice i neekonomske desnice po pitanjima ekonomske politike („Prva ekonomska satjagraha“, IE, 10. decembar).

Sinha veruje da je Indija povređena neoliberalnim ekonomskim reformama. Prema njegovim rečima, Indija je napravila odlučujući zaokret na gore sa dolaskom ekonomske liberalizacije 1991. A ta Modijeva politika demonetizacije je prva ekonomska bitka za istinu. Po njegovim sopstvenim rečima, crni novac je uzeo maha sa neoliberalnim zaokretom ka indijskoj ekonomiji 1991. I, kao i Guha, on je željan da pokaže da je dobro razmislio i da stoga definiše paučinu. Neoliberalizam, verzija političko-ekonomske filozofije laissez faire iz 19. veka, povećava bogatstvo nekolicine i čini većinu potčinjenom tržištu, dok državu čini izvršnom vlasti velikog biznisa i kapitala.

Postoji način da se proveri istinitost Sinhine misli. I levica i RSS desnica sve svoje misli posvećuju eliminisanju siromaštva. Ne razlikuje se od Garibi Hataoa Indire Gandi. U Indiji nije mnogo smanjeno siromaštvo sve do dolaska neoliberalizma. Ovaj neoliberalizam, koji je 1991. godine pokrenula Kongresna vlada Narasimhe Raoa, sa Manmohanom Singom kao ministrom finansija, predstavljao je eksplicitno odbacivanje socijalističke doktrine vođene od strane države koja je omogućila Indiji da počne svoj uspon ka modernom društvu, a sada, nadamo se, manje gotovinski intenzivan.

Tokom prvih 40 godina naše nezavisnosti, apsolutno siromaštvo u Indiji ostalo je gotovo jednako konstantno kao socijalistička religioznost levice ili nacionalistička religioznost desnice. Sa pojavom Sinhinog neoliberalizma 1991. godine, siromašni su počeli da dobijaju najveću korist, tako da je do 2011-12, apsolutno siromaštvo u Indiji palo na 12,4 odsto stanovništva, prema Svetskoj banci. Prema liniji siromaštva i procenama Svetske banke, apsolutno siromaštvo u Kini je 2010. godine palo na 9 procenata. Drugim rečima, neoliberalizam je doneo napredak za siromašne u neoliberalnoj Indiji kao i u Kini koju vodi država. U obe zemlje, smanjenje siromaštva se odvijalo jednom od najbržih stopa ikada zabeleženih.

Ali, čekajte malo, navode intelektualci levice-desnice, ova statistika smanjenja siromaštva je pogrešna jer je prema međunarodnoj definiciji i koja nije osetljiva na kulturne i socijalne razlike pojedinih zemalja. Pa, oboje bi trebalo da znaju da je linija siromaštva Svetske banke identična liniji siromaštva u Indiji Tendulkar!

Nastavljajući ka sadašnjosti i budućnosti, Sinha smatra da bi politika demonetizacije BJP-a (ono što on naziva ekonomska satyagraha) trebalo da bude početak revizije namenjene humanizaciji tržišta. Na Modiju i njegovom timu je da li će tu meru koristiti kao filozofsku korekciju neoliberalizma ili samo kao nasumični program.

Sinha je u pravu u njegovoj proceni da će način na koji vlada BJP-a ide nakon demonetizacije definisati Indiju u decenijama koje dolaze. Nadam se da demonetizacija nije bila nasumična i da će buduće politike odražavati istinsku konzervativnu intelektualnu ispravnost. Kao i Guha, ja takođe definišem svoje pojmove — konzervativna intelektualna ispravnost se ne razlikuje od klasične liberalne misli, definicije koja isključuje levičarske intelektualce, ali uključuje desničare.