Mit o rastu muslimana

• Категорија: Kolumne

Još jednom, debata o podacima popisa stanovništva o religiji promašuje poentu.

Muslimani su pokazali 50 posto veći pad stope rasta od hinduista. Ovaj pozitivni veći pad broja muslimana javlja se od 1981. godine i očekuje se da će se nastaviti na takav način da će uskoro stopa rasta muslimana biti slična onoj kod Hindusa.

Objavljivanjem podataka Popisa stanovništva iz 2011. o religiji i obmanjujućih izveštaja u medijima, rast muslimanske populacije ponovo je postao fokus debate. Pre skoro 10 godina, 2004. godine, slična, ali oštrija kontroverza izbila je kada je vlada objavila podatke o religiji iz Popisa stanovništva iz 2001. godine.

[povezan-post]

Postojale su jake, ali pogrešne medijske debate o razlikama u porastu stanovništva prema religiji u odnosu na Popis iz 2001. Debata je bila toliko intenzivna, a često i toliko zlonamerna, da je vlada Unije osnovala komisiju da sazna društveni, ekonomski i obrazovni status muslimani; objavila je izveštaj, popularno poznat kao Saharov izveštaj, koji je otklonio nesporazume o rastu muslimanske populacije, kao io statusu društvenih, ekonomskih i obrazovnih uslova prema glavnim društveno-religijskim kategorijama. Sada, više od decenije kasnije, umesno je zapitati se šta se promenilo u vezi sa muslimanima Indije.

Mnogi se često pitaju da li se objavljivanje podataka sa popisa poklapa sa nekom političkom aktivnošću, poput izbora. Čini se da je odgovor potvrdan. Dalje, podaci se objavljuju u kontekstu u kojem, više od godinu dana, sadhvije i sadhui koji zauzimaju mjesto ponosa u parlamentu viču hitnost u obuzdavanju rasta muslimana. Vreme je da saznamo da li je takva retorika — paanch beevian aur un sabke 25 bachche — konačno dala rezultate.

Predviđeno je da će Indija imati 311 miliona muslimana 2050. godine (11 odsto od ukupnog broja), što je čini zemljom sa najvećom muslimanskom populacijom na svetu.

U skoro 70 godina od nezavisnosti, versko nasilje je odnelo hiljade života, uključujući i one osnivača moderne Indije, Mahatme Gandija i bivše premijerke Indire Gandi. Nedavni izveštaj istraživačkog centra Pew o religioznim ograničenjima otkrio je da Indija ima jedan od najviših nivoa društvenih neprijateljstava koja uključuje religiju u svetu.

Uz ovu pozadinu, hajde da uđemo u specifične naglaske stanovništva Popisa 2011. prema verskim podacima.

Prvo, ukupna stopa rasta stanovništva je opala sa 21,5 odsto na 17,7 odsto, što je nastavak opadanja stanovništva svih veroispovesti od 1981. Pad je bio nešto brži nego što su mnogi stručnjaci očekivali, što je umirujuće jer broj stanovnika stabilizacija će nastupiti ranije od predviđenih procena.

Drugo, muslimanska populacija je porasla sa 13,4 posto stanovništva na 14,2 posto, što je za 0,8 procentnih poena više. Ali stopa rasta je znatno niža nego u prethodnim decenijama. Očekuje se da će muslimani rasti brže od Hindusa još nekoliko decenija jer imaju najmlađu srednju starost i relativno visoku plodnost među glavnim verskim grupama u Indiji. Godine 2010, srednja starost indijskih muslimana bila je 22 godine, u poređenju sa 26 za hinduiste i 28 za hrišćane. Muslimanke rađaju u proseku 3,1 dete po glavi, u poređenju sa 2,7 za hinduiste i 2,3 za hrišćane.

Treće, 2011. godine, Hindusi su činili 79,8 odsto stanovništva, u poređenju sa 80,5 odsto 2001. godine. Ovo je rezultat stope pada tokom decenije od 3,5 procentnih poena. To je razlika između dekadne stope rasta Indusa 2001. godine, koja je iznosila 20,3 odsto, i njihove stope rasta između 2001. i 2011. godine, koja iznosi 16,8 odsto. Uporedite ove sa omjerima za muslimane, koji su 2001. godine imali dekadnu stopu rasta od 29,5 posto. Ova stopa rasta, između 2001. i 2011., naglo je opala na 24,6 posto. Ovaj pad je visokih 4,9 procentnih poena.

Četvrto, kada se ovi procentualni poeni uporede između Hindusa i Muslimana, muslimani su pokazali 50 posto veći pad stope rasta od Indusa. Ovaj pozitivni veći pad broja muslimana u poređenju sa hindusima dešava se od 1981. godine i očekuje se da će se nastaviti na način da će stopa rasta muslimana uskoro biti slična onoj kod hinduista. Brz tempo opadanja stope fertiliteta muslimanskih žena se dešava dok one imaju mnogo nižu srednju dob rađanja, što je samo po sebi dokaz da je pad fertiliteta muslimanki zasnovan na izboru i nepovratan u bliskoj budućnosti.

Peto, sveukupno, došlo je do značajnog poboljšanja u odnosu polova u 2011. godini — 943. Ovo poboljšanje je bilo fenomenalno među Hindusima. Ovo je veoma pozitivna priča o Popisu 2011. Ipak, muslimani imaju bolji odnos polova u odnosu na hinduiste, što je takođe faktor koji doprinosi relativno većem broju rođenih.
Šesto, od sredine 1980-ih se ističe da se stopa prevalencije kontraceptiva među muslimanima povećava brže nego među hindusima i da će verovatno dostići nacionalni prosek ranije nego što se očekivalo. Stopa povećanja kontracepcije među muslimanskom zajednicom, čak iu državama poput Utar Pradeša, Bihara i Zapadnog Bengala, bila je visoka.

U zaključku, bilo bi najprikladnije zapitati se zašto popis stanovništva Indije još nije objavio podatke prema religiji za bitne društvene i ekonomske pokazatelje — kao što su stope pismenosti i nivoi pismenosti, stope učešća u radu prema zanimanju i distribucija javnog zapošljavanja u nacionalnim i državnim vladama. Takvi podaci ističu učešće različitih verskih zajednica u javnim prostorima i takođe pružaju bolje merilo za merenje jednakih mogućnosti u Indiji.

Sadhvije i sadhui u parlamentu bi bilo bolje da uzvikuju parole koje favorizuju uspostavljanje komisija za jednake mogućnosti na nacionalnom i državnom nivou u Indiji. Takođe, vreme je da vlada Unije uspostavi komisiju za razmatranje poboljšanja socijalne, ekonomske i obrazovne situacije u 175-milionskoj indijskoj muslimanskoj zajednici od kada je Sahar komitet podneo svoj izveštaj.

Pisac, izvršni direktor Američko-indijskog instituta za politiku u Vašingtonu, takođe je bio član-sekretar Saharovog komiteta