Što se tiče rasta muslimanske populacije, Mohan Bhagwat nije u pravu

Empirijski dokazi i istorijsko iskustvo jasno pokazuju da je ekonomski razvoj, ili njegov nedostatak, ono što određuje stope rasta stanovništva, a ne religijski identitet

Šef RSS-a Mohan Bhagwat (Foto fajla: PTI)

Šef RSS-a Mohan Bhagvat je, možda, najuticajniji nedržavni akter u Indiji danas. Mukeš Ambani će možda morati da se zadovolji drugim mestom. Bhagwat je oštar govornik i ponekad se njegovi tvrdokorni hindutvanski vojnici zbune njegovim izjavama u korist muslimana. Neke od njegovih izjava ukazuju na to da on želi da se polako i postepeno udalji od suštinskih karakteristika hindutvanske ideologije, kao što su naveli V. D. Savarkar i M. S. Golvalkar. Svaka mu čast, veoma brzo i neprimetno, on pokušava da povuče svoj stav davanjem izjave koja pokazuje da je još uvek čvrsto ukorenjen u originalnom Hindutva projektu. Kao rezultat toga, liberali i sekularni intelektualci odbijaju da mu veruju ili daju mnogo poverenja njegovim promuslimanskim izjavama. Kao nastavnik, ovaj autor veruje u saradnju sa šefom RSS. Shodno tome, nema oklevanja da ga cenimo niti da njegove izjave podvrgnemo kritičkoj kontroli.

Dok je objavljivao knjigu u Guvahatiju, šef RSS-a je pokušao da uveri muslimane da Zakon o izmenama i dopunama državljanstva (CAA) nema nikakve veze sa njihovim državljanstvom i da ima za cilj samo da pomogne progonjenim manjinama u Pakistanu i Bangladešu, pošto je pakt Nehru-Liaquat naši susedi nisu poštovali zaštitu manjina. Zašto je Avganistan uključen u CAA, koji nije bio strana u pomenutom paktu, Bhagvat nije razjasnio. Slično tome, on nije objasnio zašto najvažniji izraz — verski progon — nedostaje u CAA.

Štaviše, prava zabrinutost muslimana nije bila oko ACV-a već NRC-a i posledica mogućeg isključenja iz njega zbog odsustva ili neslaganja u dokumentima. U Asamu ima ljudi sa 11 ili 15 dokumenata, uključujući zemljišne knjige pre nezavisnosti, koji su isključeni iz NRC-a.



Ali Bhagwatova najkontroverznija izjava u Guvahatiju bila je o odluci muslimana da povećaju svoju populaciju od 1930-ih. Šef RSS-a nije citirao nijednu masovnu kampanju koju su pokrenuli M A Jinnah ili Muslimanska liga koja je pozvala muslimane da rađaju više djece. Nema dokaza da je muslimansko sveštenstvo pokrenulo bilo kakav takav pokret, iako se neka ulema protivila metodama trajne sterilizacije.

Zaista, neke činjenice se zaista mogu navesti da bi se potkrijepila izjava šefa RSS-a. Na primer, dok je muslimansko stanovništvo bilo 31,2 miliona, kako je zabeleženo na popisu iz 1921. godine, sa stopom rasta od 1,29 odsto, ono je vremenom poraslo na 35,8 miliona sa stopom rasta od 14,75 odsto. Ali onda je đavo uvek u detaljima. Stopa rasta kod hinduista bila je minus 0,68 1921. i ona je takođe zabeležila ogroman porast sa stopom rasta od 10,54 odsto. Španski grip iz 1918. možda je doprineo niskim stopama rasta i hinduista i muslimana 1921. godine.

Na popisu iz 1941. stopa rasta hinduista je pala na 6,19 posto, ali je stopa rasta muslimana porasla na 18,43 posto. Bhagwat je možda imao na umu samo ova dva popisna podatka. Ali da biste dobili potpunu sliku, potrebno je više činjenica. Godine 1951. hindusi su registrovali impresivnu stopu rasta od 27,36 odsto, ali je stopa rasta muslimana pala na 16,5. Podela je možda doprinela porastu i padu stopa rasta.

Godine 1961, dok je stopa rasta kod hinduista bila 20,75, muslimanska stopa rasta je drastično porasla na 32,48. Ovo povećanje svakako nije bilo zbog bilo kakvih zajedničkih napora zajednice, njenog rukovodstva ili sveštenstva. U stvari, na popisu iz 1971. godine, stopa rasta muslimana je pala sa 32,48 na 30,78. Od tada opada na svakom popisu. Ako uporedimo stope rasta svih zajednica na popisu 2001. i 2011. godine, najoštriji i strmiji pad je zabeležila muslimanska zajednica — sa 29,52 na 24,60. Hinduistička stopa rasta je samo neznatno opala sa 19,92 na samo 17,75.

Nacionalna anketa o zdravlju porodice (2014) takođe je otkrila da je muslimanska stopa plodnosti po ženi opala više od stope hinduističke plodnosti. Muslimanska stopa fertiliteta u Kerali, Karnataki i Andra Pradešu iznosila je 2,3, 2,2 i 1,8 respektivno — mnogo niža od stope fertiliteta hinduističkih žena u Biharu, Radžastanu i UP na 2,9, 2,8 i 2,6 respektivno.

Države i teritorije Unije sa velikom muslimanskom populacijom daju jasniju predstavu o mitovima koje održava hinduistička desnica. Lakšadvip, Džamu i Kašmir, Asam, Zapadni Bengal i Kerala registrovali su veoma ohrabrujuće stope rasta od 1,1, 1,3, 3,3, 1,8 i 1,9 respektivno. Muslimani su postigli željenu stopu fertiliteta zamene (2,1) u Tamil Naduu, Andra Pradešu i Odiši i verovatno će dostići to merilo na predstojećem popisu stanovništva u Kerali, Zapadnom Bengalu, Gudžaratu, Karnataki i Čatisgarhu.

Bhagwat mora da iskoristi svoj uticaj da kaže administratoru Lakšadvipa i glavnim ministrima UP-a i Asama da više nema ubedljivog državnog interesa za donošenje prinudnog zakona o dvoje dece. Ni u jednom trenutku razlika u hinduističkoj i muslimanskoj plodnosti nije bila veća od 1,1 dete (dece). Danas je beznačajnih 0,40.

Šef RSS mora da ubedi vojnike Hindutve da stopa fertiliteta nema nikakve veze sa religijom i da ima sve veze sa obrazovanjem i prosperitetom. Prve tri zemlje sa najvećom stopom fertiliteta u svetu su Niger, Angola i Demokratska Republika Kongo. Sva trojica su siromašna, a dvojica imaju ogromnu hrišćansku većinu. Prosperitetne muslimanske zemlje predstavljaju sasvim drugačiju sliku. Tako su stope fertiliteta u Saudijskoj Arabiji, Turskoj i UAE u 2021. godini 2,2, 2,07 i 1,38 respektivno.

Čak iu Pakistanu, stopa fertiliteta je pala sa 6,6 u 1971. na 3,4 u 2020. Stopa fertiliteta u Bangladešu je pala sa 6,2 u 1981. na 2,3 u 2020. Stopa fertiliteta zavisi od nivoa prihoda. Tako zemlje sa niskim dohotkom imaju visoku stopu fertiliteta od četiri, stopa zemalja sa visokim srednjim dohotkom je 1,9, a zemlje sa visokim dohotkom čak 1,7.

Godine 1800. svetska populacija je bila milijarda, a danas je 7,7 milijardi. Najbrže udvostručenje svetske populacije dogodilo se između 1950. i 1987. — sa 2,5 milijardi na pet milijardi za samo 37 godina.

Čovek je bio šokiran kada je video šefa RSS-a 2016. godine kako poziva Hinduse da povećaju svoju populaciju; pitao ih je koji zakon im sprečava da imaju više dece. Čak je i poslanik BJP-a Sakši Maharaj 2015. godine pozvao hinduističke žene da rode četvoro dece. Drugi uticajni poslanik BJP-a, Surinder Sing, otišao je korak ispred i uputio siromašne hinduističke žene da rode petoro dece. Ove izjave potpuno potkopavaju agenciju hinduističkih žena.

Da li je bilo sličnih izjava nakon 1930-ih od strane Džine ili drugih istaknutih muslimanskih vođa i uleme, to je sporno pitanje. Ako današnji hindusi ne obraćaju mnogo pažnje na ove pozive da rađaju više dece, zašto bi iko pomislio da su muslimani posle 1930-ih poslušno udovoljili sličnim takvim pozivima, ako su oni zaista upućeni?

Kontrola stanovništva je zaista poželjan cilj, ali vreme da se krene kineskim putem je odavno prošlo. Danas je Indija blizu postizanja stope zamene stanovništva i moramo da cenimo naš demografski kapital. Modijeva vlada je 2020. godine, u izjavi pod zakletvom, rekla Vrhovnom sudu da međunarodno iskustvo pokazuje da je svaka prinuda na rađanje određenog broja dece kontraproduktivna i dovodi do demografskih poremećaja. Odakle, onda, vlade država UP i Asam dobijaju hrabrost da se suprotstave aktuelnoj centralnoj vladi i nacionalnoj populacionoj politici vlade Vajpayee iz 2000. godine?

(Pisac je prorektor NALSAR Univerziteta za pravo, Hajderabad. Stavovi su lični)