Umereni musliman se mora pozabaviti realnošću mnogih islama koji su živeli
- Категорија: Kolumne
Umjereni musliman ne smije pokušavati da objasne nasilje u ime islama ni s čim, već se mora suočiti sa problemima življenog islama.
Čak i Francuska postavlja ograničenja slobode izražavanja. Ali tu je osnovni princip sledeći: ideje nemaju prava, ljudi imaju. (Ilustracija C R Sasikumar) Očigledno je iz odgovora na poslednja ubistva u Parizu i Beču u ime islama i njegovog proroka da ni umereni musliman to još uvek ne shvata. Posle svakog novog čina jezivog ubistva ili terorističkog napada muslimana, umereni musliman površno osuđuje ubistvo, ali brzo žuri da oslobodi islam svake krivice.
On izdvaja određene stihove iz Kur'ana i neke ručno odabrane ahadije (množina od hadisa, tradicija proroka Muhameda) kako bi naglašeno potvrdio da islam znači mir. Problem sa ovim argumentom je u tome što ekstremistički muslimanski počinioci, i nalogodavci, svih nasilja u ime vere takođe citiraju iz istih kompilacija Kur'ana i hadisa. Pevanje Islam znači mir ne nudi rešenje jer ne uspeva da se pozabavi pitanjem koje se ponavlja: ako islam znači mir, zašto u njegovo ime postoji toliko nasilja širom sveta?
Da li je islam religija mira ili nasilja? To nije ni religija mira ni nasilja, tvrdi Reza Aslan, iransko-američki naučnik religijskih studija i autor nekoliko knjiga o islamu i hrišćanstvu. Islam, kao i svaka druga religija, kaže Aslan, je ono što njegovi sledbenici misle o njemu.
Šta god da je islam, kao i svaka druga religija, on je takođe ono što se tumači, živi, teži, ignoriše i raspravlja među običnim pojedincima i zajednicama, piše Farid Esack, teolog i imam iz Južne Afrike. Mahatma Gandi, apostol mira, crpio je inspiraciju iz Gite, kao i Nathuram Godse, njegov ubica. Tako je i sa Kur'anom.
Umereni musliman bi mogao da počne da se shvata ozbiljno kada bi se iskreno pozabavio realnošću mnogih islama, umesto da bude opsednut mitom o pravom ili stvarnom islamu. Pošto on to odbija da učini, svet ga na kraju vidi onakvim kakav on zaista jeste — islamističkog apologeta koji traži utočište u čemu, tragajući za osnovnim uzrocima svuda osim u svojoj religiji (živoj i tekstualnoj), razotkrivajući licemerje Zapada i dvostruke standarde i pitajući ono što veruje da je majka svih pitanja, da li ne postoji granica za slobodu izražavanja, šta ako neko uvredi tvog oca?
Šta je sa nasiljem od strane budista...? Jednostavan odgovor: Da, previše budista u Šri Lanki i Mjanmaru ima mržnju u svojim srcima i krv na rukama, ali oni ne ubijaju u ime Bude.
Osnovni uzrok: Potražite osnovni uzrok u geopolitici, kolonijalizmu, neokolonijalizmu itd., tražite bilo gde osim u religiji. Ovo je stav koji su umereni muslimani pozajmili od mnogih levih intelektualaca o kojima Gasan Hage, libanski akademik sa sedištem u Australiji, ima da kaže ovo na Fejsbuku: Ako je vaša prva reakcija na podle islamo-fašističke terorističke napade u Conflans-Sainte-Honorine a lepo je da prođete kroz nasilnu i rasističku istoriju francuskog kolonijalizma i postkolonijalizma, itd, etički ste bankrotirali.
Granice slobode izražavanja: Ovde je umereni musliman u svom elementu, razotkrivajući vezu između spornih karikatura proroka Muhameda danas i istorijskog neprijateljstva hrišćanskog Zapada prema islamu i njegovom proroku. Rečeno nam je da su crtani filmovi deo trajne, podmukle propagande koja podstiče mržnju prema Poslaniku i podstiče islamofobiju pod maskom slobode govora. Takođe je otkriveno licemerje i dvostruki standardi Zapada u selektivnom ostvarivanju slobode govora samo vis-a-vis muslimanima. Na ovo je u iskušenju da odgovori: Vidi, ko govori.
Opinion | P B Mehta piše: U odbranu slobode: Vreme je da se zauzmemo za lične slobode, protiv svih izazivača
Možda će za umerene muslimane biti novost da Francuska, kao i veći deo Evrope, ima zakone protiv zločina iz mržnje kao što su rasizam i ksenofobija — što uključuje i zločine iz mržnje protiv vere. Iznenađenje, iznenađenje, Francuska čak ima zakone o govoru mržnje. Ti zakoni štite pojedince i grupe od klevetanja ili vređanja zato što pripadaju ili ne pripadaju, faktički ili umišljeno, etničkoj pripadnosti, naciji, rasi, veri, polu, seksualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu ili jer imaju hendikep. Zakoni zabranjuju bilo kakvu komunikaciju koja ima za cilj da podstakne diskriminaciju, mržnju ili povredu bilo koga zbog njegove pripadnosti, faktičke ili umišljene, etničkoj pripadnosti, naciji, rasi, veri, polu, seksualne orijentacije, ili rodnog identiteta, ili zato što on ili ona imaju hendikep.
Dakle, da, čak i Francuska postavlja granice slobodi izražavanja. Ali tu je osnovni princip sledeći: ideje nemaju prava, ljudi imaju. Kako to vide Francuzi, vi, vaš otac i vaša majka ste zaštićeni od govora mržnje jer potpadate pod definiciju ljudi. Bog, bogovi, boginje, proroci potpadaju pod definiciju ideja, a ideje ne treba da budu zaštićene od klevete. To je zato što se, univerzalno, veruje da je sloboda izražavanja besmislena bez prava na uvredu. Za Francuze, pravo na uvredu uključuje ne samo pravo na izražavanje sumnje, pitanja, kritiku, ismevanje, ismevanje i provociranje, već i pravo na uvredu i ogorčenje. Nije li prorok Muhamed u velikoj meri uvredio ljude svog sopstvenog klana/plemena govoreći stvari koje su smatrali veoma bogohulnim?
Ne samo vi, umereni muslimani, mnogi na Zapadu takođe smatraju karikature proroka veoma uvredljivim i neukusnim. Ali postoje načini da se kaže i vaše potpuno ćutanje o odgovoru određenih šefova država sa muslimanskom većinom ukazuje na bolest u živom islamu čiji ste, čini se, deo. Problem je u ovome. Nijedan od ovih državnika se nije usudio da istakne da je kasapljenje u Parizu i Beču ukorenjeno u široko rasprostranjenom muslimanskom verovanju da islam poziva na smrtnu kaznu za bogohuljenje i otpadništvo. Setite se, Salmana Tasira, guvernera Pendžaba u Pakistanu, koga je ubio jedan od njegovih telohranitelja, Malik Mumtaz Kadri, u januaru 2011. jer se usudio da predloži reviziju zloglasnog zakona o bogohuljenju u svojoj zemlji.
Kao i ti šefovi država, ni vi se, umereni muslimani, ne usuđujete da dođete do korena muslimanske bolesti, ili da javno zahtevate kraj zakona o bogohuljenju i otpadništvu bilo gde i svuda. Zašto onda kriviti druge, ako njima zvučiš kao samo apologeta islama?
Objašnjeno: Zašto Francuska nastavlja da bude provokativna
Ovaj članak se prvi put pojavio u štampanom izdanju 6. novembra 2020. pod naslovom „Zabluda o osnovnom uzroku“. Pisac je sazivač, Indijski muslimani za sekularnu demokratiju i ko-urednik, Sabrang India online.