Mandal protiv Mandira

• Категорија: Kolumne

V.P. Singhova vlada je bila najveća žrtva ove konfrontacije.

U okviru BJP-a i njenog mentora, RSS-a, rasprava o tome da li se suprotstaviti V.P. Rezervacije Singha i OBC-a su dostigle visok nivo.

Bila je to greška na V.P. Sing je saglasio da prihvata izveštaj Mandalove komisije u kome se preporučuje 27 odsto rezervisanja na državnim poslovima za ono što se zove Druge zaostale klase, ali su, u stvari, određene kaste — ekonomski dobrostojeći, politički moćni, ali socijalno i obrazovno zaostali — u takvim vruća žurba. Znao je da je to pitanje veoma kontroverzno, duboko emotivno i potencijalno eksplozivno, što se odmah pokazalo. Ali njegov glavni prioritet je bio da nadmudri svog bivšeg zamenika i sadašnjeg protivnika, Devi Lala. Čak je i nervirao one čija ga je podrška spolja održavala na vlasti. Lideri BJP-a bili su ljuti što su o tome šta se dešavalo obavešteni praktično u poslednjem trenutku u kratkom telefonskom razgovoru. Ono što ih je još više iznerviralo je to što će premijerova odluka podeliti hinduističko društvo. Redovi BJP-a su tražili da se V.P. Singa, ali je najviše rukovodstvo savetovalo uzdržanost, jer je takođe bilo važno držati Kongres van vlasti. Partijsko rukovodstvo je bilo svesno izbornog uticaja OBC-a, koji su činili do 52 procenta stanovništva.

Što se tiče Radživa Gandija, on je bio potpuno i žestoko protiv Mandalove komisije i njenog izveštaja. Elokventno je osudio V.P. Singhova odluka kada se o njoj na kraju raspravljalo u parlamentu. Ovo se može bolje razumeti iz perspektive istorije Mandalove komisije. Pošto su stekli bogatstvo tokom Zelene revolucije i političku moć putem izbora, OBC su shvatili da imaju malo udela u administrativnom aparatu zemlje, posebno u višim stepenima birokratije. Tako su počeli da traže rezerve na državnim poslovima. Tokom vladavine Kongresa do 1977. godine, ovaj zahtev je ostao bez sluha. Vlada Janata, na čelu sa Morarđijem Desaijem, imenovala je Mandalovu komisiju 1978. Ironično, u vreme kada je komisija podnela svoj izveštaj, Džanata je bila istorija, a Indira Gandi se vratila na vlast. Tiho je poslala dokument u duboko zamrzavanje. U Radživovo vreme, jedan od ministara njegovog kabineta, Šiv Šanker, jednom je pitao za izveštaj Mandala. Radživ nije rekao ništa, ali mu je uputio pogled koji je utihnuo. Kasnije se poverio nekim od svojih pomoćnika: Izveštaj Mandalove komisije je konzerva crva, i ja ga neću otvoriti. Kada je V.P.

Sing se ipak odlučio, Radživ je rekao jednom od svojih bivših pomoćnika: V.P. Sing je čovek koji izaziva najveće podele posle Muhameda Ali Džine.
Dok je stav Kongresa ostao dosledan, unutar BJP i njenog mentora, RSS-a, rasprava o tome da li da se suprotstavi V.P. Rezervacije Singha i OBC-a su dostigle visok nivo. Jedan deo je insistirao na tome da se oba moraju bez odlaganja suprotstaviti. Drugi je tvrdio da bi bilo nepolitično odbaciti nešto što se smatralo proširenjem afirmativne akcije na zaostale klase. Na kraju je odlučeno da se ne zauzme bilo kakav stav već da se termini političke debate sa Mandala i kaste prebace na religiju oživljavanjem starog krstaškog pohoda za izgradnju hrama Ram u Ajodji na mestu gde je još uvek stajao mesdžid Babri, jer ovo je bilo rodno mesto Lorda Rama. Plan BJP-a ovoga puta je bio da njen predsednik L. K. Advani krene na rat yatru, ili marš od drevnog hrama Somnath u Gudžaratu do Ajodhje u Tojotinom kombiju opremljenom da izgleda kao nekadašnja kola. Takođe je jasno stavljeno do znanja da će, kada pohod stigne na odredište za oko pet nedelja, karsevaci (dobrovoljci) početi da grade Ramski hram od osvećenih cigala koje su tamo već bile nošene. Pohod je počeo 25. septembra.

V.P. Sing je bio zabrinut da L.K. Advanijeva jatra, budući da je veoma provokativna, može dovesti do nasilja u zajednici. Ali takođe je smatrao da bi zaustavljanje ili hapšenje lidera BJP bilo kontraproduktivno. Sa svoje strane, Advani je, kada je stigao u Delhi, ostao tamo nekoliko dana, usuđujući premijera da ga uhapsi. Ali izazov je odbačen. Kako je jatra stigla do centra Hindi, napetost je rasla i sporadični nemiri su počeli da se dešavaju iz dva razloga: agresivnost militanata Vishwa Hindu Parishada koji su pratili rat i ton Advanijevih govora na svakom zaustavljanju, u kojima je optužio vladu da umiruje muslimanska manjina i negiranje legitimnih interesa hinduističke većine. U međuvremenu, V.P. Singovo veliko očekivanje da će dron poslanika Kongresa napustiti Radživa i pridružiti se njegovom Nacionalnom frontu (koji su mnogi sada nazivali fiktivnim frontom) u potpunosti su propalo. Njegov eufemizam za ono što je smatrao neizbežnim bilo je prestrojavanje centrističkih političkih snaga. Nijedan poslanik Kongresa nije napustio stranku, ali su ga Devi Lal i Chandra Shekhar, zajedno sa svojim sledbenicima, napustili.

Advanijev marš, međutim, nikada nije stigao do cilja. Za ono što premijer nije mogao da uradi, uradio je glavni ministar OBC Bihara, Lalu Prasad. Uhapsio je Advanija. Ovo nije sprečilo ljutite karsevake da upadnu u UP, gde se glavni ministar Mulajam Sing Jadav, takođe OBC, pobrinuo da bezbednosne snage drže sve neželjene osobe podalje. Često su sukobi između dve strane rezultirali žrtvama, dok su povrede bile rasprostranjene. Ali incidenti i napadi su eskalirali iz dana u dan. Dana 30. oktobra, kako je zabeležio istoričar Ramachandra Guha, velika gomila karsevaka uspela je da izbegne BSF i dođe do mesdžida Babri, gde je postavila zastavu od šafrana na strukturu. Neki su počeli da ga napadaju sekirama i čekićima. Da bi se sprečila masovna invazija na džamiju, dobrovoljci su terani u uske trake u oblasti gde su karsevaci, uz podršku gnevnih stanovnika, kamenicama i motkama pružali otpor policiji. Borba je trajala puna tri dana, tokom kojih je od policijskih metaka ubijeno 20 dobrovoljaca.

Najveća žrtva ovog krvoprolića bio je V.P. Singova vlada. BJP mu je ljutito povukao podršku i on je otišao u roku od 11 meseci.

Pisac je politički komentator iz Delhija