Nekoliko je osudilo Mahatmu Gandija. Ali zašto rasistički?

Tokom svog života, Gandi je pretrpeo mnogo zlostavljanja, a ni posle njegove smrti, pre 72 godine, kritike nisu prestale.

Mahatma Gandi, nas rasizam, životi crnaca su važniTokom svog života, Gandi je pretrpeo mnogo zlostavljanja, a ni posle njegove smrti, pre 72 godine, kritike nisu prestale. (fajl)

Nedavno, tokom demonstracija Black Lives Matter (BLM) zbog smrti Džordža Flojda, izraženo je mnogo besa protiv rasizma i nepravde sa kojima se suočavaju crnci i etničke manjine širom sveta. Mnogi spomenici i statue su uništeni, srušeni ili oštećeni. Među njima je bila i statua Mahatme Gandija. Na londonskom Parlamentarnom trgu, Gandijev kip koji je u martu 2015. otkrio pokojni Arun Džejtli samo je malo pretrpeo - posekotinu bele boje i natpis „rasistički“ na stepenicama. U Vašingtonu je došlo do ozbiljnijeg oštećenja i statua je morala da bude pokrivena.

Oni koji učestvuju u BLM-u su mladi, ljuti i sasvim korektni da protestuju protiv rasne nepravde. Zaista, Gandi bi im se pridružio da je sada ovde. Nepravde koje je američka zajednica crnaca pretrpela poslednjih 400 godina je sramna priča. Uprkos ukidanju ropstva 1860-ih i zakonima o građanskim pravima iz 1960-ih, položaj crnih Amerikanaca i dalje je politički i ekonomski uskraćen. Za razliku od Indije, pravo glasa nije bezuslovno univerzalno. Čak i sada, u mnogim državama u kojima republikanci imaju većinu, zakonodavci izmišljaju nove prepreke koje otežavaju glasanje crnim glasačima. Dakle, ako ste crnac, vaše pravo glasa zavisi od toga gde živite.

Tokom svog života, Gandi je pretrpeo mnogo zlostavljanja, a ni posle njegove smrti, pre 72 godine, kritike nisu prestale. Prozivali su ga feministkinje, oni koji se zalažu za prava Dalita, optuženi za saradnju sa Britancima, okrivljeni za podelu i favorizovanje muslimana, nazivani okrutnim ocem i mužem itd. Ali zašto rasistički?



Kao iu svakoj kritici Gandiju, dokazi su u njegovim sopstvenim rečima koje citiraju njegovi kritičari. Glavna kritika je da se tokom Zulu pobune u Južnoj Africi, Gandi dobrovoljno prijavio da stvori indijski korpus hitne pomoći na britanskoj strani. U stvari, od korpusa je zatraženo da spase i neguje povređene Zulue koji bi inače bili zanemareni. Povređeni Zulusi su pokazivali zahvalnost gestovima, ali nijedan nije mogao da govori jezik onog drugog. Argument je da je Gandi trebalo da se pridruži borbi Zulua. Gandi je pravio razliku između domorodaca Afrikanaca i onih koji su došli iz Indije kao trgovci ili najamni radnici. Gandijeva borba je bila da potvrdi prava Indijanaca, kojima je kraljica Viktorija obećala jednak tretman sa svim svojim imperijalnim podanicima u svojoj Deklaraciji iz 1858.

Kasnije je Gandi opisao deljenje zatvorske ćelije sa nekim Zuluima. Kako je on bio tamo za civilni slučaj, a oni za krivične, smatrao je da treba da ima poseban status. Zaplašio ga je i veliki Zulu zatvorenik koji je upao u toalet gde je bio Gandi i bukvalno ga izbacio. Bio je potresen, ali dosadan.

Ovo je srž dokaza. Njegovi kritičari očekuju da se Gandi ponašao kao mi danas, i da kombinuje borbu svih potlačenih grupa protiv bilo koga tlačitelja. Očekivati ​​osobu koja se pre sto godina borila za prava jednog dela ljudi kao što bismo mi sada, nije samo utopijski već anahrono. Zaboravljamo da imamo svest o ovim nepravdama sa kojima se suočavaju potlačeni ljudi jer je Gandi vodio prvu antiimperijalističku borbu koja je bila uspešna. Očistio je put koji je danas postao autoput.

Pitajte Martina Lutera Kinga i Nelsona Mandelu.