Džon Neš: Šekspir ekonomije

• Категорија: Kolumne

Što se tiče uticaja na modernu ekonomiju i teoriju igara, Džon Neš ima malo vršnjaka.

Rad Džona Neša pružio je temelje za analizu i kooperativnih i nekooperativnih interakcija između racionalnih agenata u ekonomskim i političkim okruženjima.

23. maja, dok smo se moja supruga i ja vraćali u Vašington posle vikenda u Orandžu u Virdžiniji, u poseti kući Džejmsa Medisona i mestu rođenja američkog ustava, naša ćerka je nazvala da nam saopšti vest da su Džon Neš i njegova supruga Ališa upravo je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Bilo je teško shvatiti. Kako je tako genijalna osoba, nakon života u kojem se toliko borila, borila se sa šizofrenijom i pobedila je, mogla da ide na tako banalan način?

Vest o njegovoj smrti vratila je uspomene na moj prvi susret sa Nešom. Godine 1989. bio sam gostujući profesor na Prinstonu. Do tada je Nešova šizofrenija bila u remisiji. Mogao se videti kako satima šeta po travnjacima Prinstona. Za stanovnike Prinstona, ovo je bio deo meča, i tako jedva primećen. Za mene i Jorgena Weibull-a, takođe gostujućeg profesora, bilo je čudno. Tamo smo bili u učionicama i analizirali ili primenjivali Nešov ekvilibrijum i Nešovo rešenje za pregovaranje, a čovek po kome su ovi koncepti nazvani je bio tamo, koračao po dvorištu, uronjen u svoj svet.

Jorgenovim mukotrpnim naporima uspeli smo da nateramo Neša da nam se pridruži na ručku u univerzitetskoj kafeteriji. Bilo je uzbudljivo biti sa osobom koja je bila poznata po svojoj genijalnosti, iako je malo govorila i, s vremena na vreme, kao da je utonula u sopstvene misli.

Dve živopisne uspomene koje me izdvajaju iz tog izuzetnog popodneva bile su, prvo, njegov odgovor na moje pitanje o poreklu njegovog imena. Rekao je da potiče od sanskritskog nasika, što znači nos.

Druga je bila reakcija Abhijita Banerjeea, kada je, ugledavši Jorgena i mene, došao i pridružio nam se za stolom, i bio je predstavljen Nešu. Bilo je to kao da se mladi student književnosti pridružio prijateljima na ručku i da mu je rečeno da je treća osoba za stolom Šekspir.

Što se tiče uticaja na modernu ekonomiju i teoriju igara, Neš ima malo vršnjaka. Njegov rad je pružio temelje za analizu i kooperativnih i nekooperativnih interakcija između racionalnih agenata u ekonomskim i političkim okruženjima.

Pored toga, dao je doprinos raznim granama čiste matematike, uključujući diferencijalnu geometriju i izometrijsku ugradnju apstraktnih Rimanovih mnogostrukosti (šta god to značilo), sa implikacijama ne samo na ekonomiju, već i na kompjuterske nauke i evolucionu biologiju.

Ovo je izuzetno s obzirom na kratkoću njegovog stvaralačkog života. Njegovi najvažniji radovi napisani su pre nego što je imao 25 ​​godina, a njegov stvaralački period je bio gotov kada je bio u kasnim 20-im godinama, oboren od šizofrenije.

Do 30. godine morao je da bude zatvoren u duševnoj bolnici. Sledećih 30 godina bila je borba sa paranojom, glasovima u glavi i zabludama.

Neš je rođen 13. juna 1928. godine u Blufildu u Zapadnoj Virdžiniji. Rano je prepoznat kao vunderkind; doktorirao je matematiku na Prinstonu sa 22 godine. Njegova doktorska teza bila je kratka koliko i njegov produktivni život — 28 stranica. Jedan od njegovih najslavnijih radova koji izlaže uslove pod kojima možemo biti sigurni u postojanje nekooperativne ravnoteže u igrama je samo jedna stranica i nekoliko redova.

Ceo rad je ponovo štampan na majici koju su dizajnirali diplomirani studenti na odseku za ekonomiju na Univerzitetu Kornel krajem 1990-ih.

Od mnogih Nešovih doprinosa, onaj koji je dobio maksimalnu ulogu je Nešova ravnoteža, koja se koristi za razumevanje ponašanja oligopolističkih firmi, kretanja na finansijskim tržištima, političkog rivalstva i strategije u sukobima, kao što je tokom kubanske raketne krize.

Osnovna ideja Nešove ravnoteže je jednostavna. Zamislite grupu agenata, od kojih svaki mora da izabere akciju ili strategiju. Isplata ili korisnost koju svaka osoba dobija ne zavisi samo od izbora te osobe, već i od toga šta drugi agenti izaberu. Da budemo grubi, vi i automobil koji dolazi iz susreta možete izabrati na kojoj strani puta ćete voziti.

Vaše blagostanje zavisi od vašeg izbora, a takođe i od drugog vozača. Nešova ravnoteža je izbor akcije od strane svake osobe tako da niko ne može učiniti bolje jednostranim odstupanjem od neke druge akcije.

U ekonomiji znamo da (pod nekim pretpostavkama) konkurentska ravnoteža vodi društvo do optimalnog ishoda. Svaki pojedinac, delujući u svom ili njenom interesu, dovodi društvo do optimuma. To je bila široka ideja koja je dovela do ortodoksije nevidljive ruke u ekonomiji. Nešova ravnoteža je toliko dobila na značaju jer je izazvala ovu centralnu ideju ilustrujući kako savršena individualna racionalnost može dovesti grupu do kolektivno lošeg ishoda. To možemo videti u oblasti emisije CO2, obezbeđivanja javnih dobara i problema vezanih za zajednička dobra.

Evo jednostavne slagalice teorije igara za čitaoca koja ovo ilustruje. Dva igrača kažu da svaki odabere ceo broj od 2 do 100. Ako obojica izaberu isti ceo broj, rečeno im je da će dobiti taj broj u dolarima.

Ali ako izaberu različite brojeve, dobijaju niži od dva broja uz malo prilagođavanje: osoba koja je izabrala manji broj dobija dodatnih 2 dolara, a osobi koja je izabrala veći broj oduzima se 2 dolara. Pitanje za čitaoca je sledeće: Koji izbor brojeva od strane dva igrača čini Nešovu ravnotežu? Ovo ima jedinstven odgovor. Pokušajte da otkrijete odgovor u slobodno vreme.

Sledeći put sam sreo Neša nakon što je postao svetska slavna ličnost. Dobio je Nobelovu nagradu, podelivši je sa Džonom Harsanjijem i Rajnhardom Seltenom 1994. godine, a bio je i tema popularnog holivudskog filma, Lep um, u kojem je Rasel Krou igrao svoju ulogu. Bio je deo konferencije u Mumbaiju u januaru 2003. koja je u grad dovela nekoliko istaknutih ekonomskih teoretičara, uključujući Roberta Aumana, Rodžera Majersona i Amartiju Sena. Publika za Neša je bila velika, sa nekim prepoznatljivim licima iz Bolivuda, koja su možda došla da vidi Krou. Razgovor je bio razočaravajući, jer je Neš pokušao da odgovori na neka praktična pitanja politike. Bio je previše jež, u smislu Isaije Berlina, i tako je bio dobar u fokusiranju na jednu stvar veoma duboko, i previše različit od lisice da bi mogao da se kreće kroz mnoge teme, čak i površno.

Sledećeg dana, na moje veliko iznenađenje, dok sam se spremao da održim govor, Neš je došao i seo u prvi red. Bio sam oduševljen njegovim prisustvom - punih pet minuta koliko je bio budan.

Pisac je viši potpredsednik i glavni ekonomista Svetske banke. Pogledi su lični .