Indija treba da stane uz zemlje u razvoju

D Raja piše: Potčinjavanje indijskih interesa SAD u pitanjima spoljnih poslova sve više gura Indiju ka tome da postane instrument i garant američkih interesa u regionu.

Premijer Narendra Modi (Foto datoteka)

Na nedavnom samitu G7, premijer Narendra Modi se založio za Jedna zemlja, jedno zdravlje. Ovo je ironično jer je on najduže bio neodlučan u obezbeđivanju vakcina protiv Covid-19 po jednakim cenama za ljude u svojoj zemlji. Ali šta objašnjava njegov očajnički pokušaj da Indiju prikaže kao blisku bogatijim zemljama i tvrdi da ima vidljivo prijateljstvo sa desničarskim liderima zapadne hemisfere? Ovo pitanje je važno jer je premijer bio upadljiv po svom odsustvu na samitima Pokreta nesvrstanih. On je prisustvovao samo virtuelnom sastanku Kontakt grupe NAM, 2020. godine, nakon što je njegova vlada kritikovana zbog kršenja ljudskih prava, neuspeha da zaštiti manjine, ukidanja člana 370, upotrebe zakona o pobuni itd.

Odgovor na ovo pitanje je dvostruk. Jedan proizilazi iz demagogije premijera koja je rezultirala njegovim sledbenicima koji pokreću njegov neodrživ imidž koji je veći od života. Drugi i najvažniji razlog nalazi se u globalnoj strukturnoj krizi kapitalizma. Kriza je svojstvena prirodi kapitalizma. Od 1970-ih, monopolski kapital je proizvodio samo nominalne prinose u razvijenim ekonomijama i to je bila centralna briga bogatih i njihovih ekosistema koji omogućavaju, kao što je MMF. U potrazi za većim prinosima, povećana su ulaganja kapitala u zemljama u razvoju. Kao posledica toga, privatizacija i eksploatacija su ubrzali, a životi i sredstva za život postali su još nesigurniji. Kriza se manifestuje u nezaposlenosti, lošim platama i uslovima rada, nedostatku socijalne sigurnosti, itd. Anksioznost među radničkom klasom se koristi da ih namami na retoriku podela koju koriste demagozi kao što su Modi i Brazilac Žair Bolsonaro.

Ideološko oslanjanje na slobodno tržište bilo je sastavni deo neoliberalne doktrine. Uzvišene tvrdnje o globalno integrisanim slobodnim tržištima sa kojih bi prosperitet cureo teško bi mogle da prikriju povećanje ekonomske nejednakosti u poslednjih pet decenija, koje je sada kvantifikovao ekonomista Tomas Piketi. Alarmantni nivoi koncentracije bogatstva na vrhu i rastuća neimaština na dnu su obeležja neoliberalizma. Problem je posebno ozbiljan u zemljama u razvoju koje su postale ostrva relativno većeg prinosa na monopolski kapital na inače neizvesnom slobodnom tržištu.



Indijska država pod Modijem je bila više nego srećna što pomaže kapitalistima dok ostvaruju super-profit. Razvijanje interesa indijskog naroda iza zapadnih ekonomija ne samo da je povećalo ekonomske poteškoće već je i ograničilo demokratiju. Pristup javnom zdravstvu, obrazovanju, stanovanju i zapošljavanju postao je neuhvatljiv kako se nastavlja pritisak na privatizaciju PSU, prodaju nacionalne imovine, slabljenje finansijskih jastuka kao što su IRB i LIC. Šta god da vidimo oko sebe — bolest i smrt, inflaciju, siromaštvo, nezaposlenost — sledi jednu logiku, a to je zaštita kapitalističkih interesa.

Sklonost indijske politike ka naprednim kapitalističkim ekonomijama očigledno je štetna za prava i interese indijske radničke klase i farmera. Potčinjavanje indijskih interesa SAD u pitanjima spoljnih poslova sve više gura Indiju ka tome da postane instrument i garant američkih interesa u regionu, zaoštrava naše odnose sa susedima poput Kine i vremenima proverenim saveznicima poput Rusije.

Na nedavnom sastanku G7 dogovoren je plan za izgradnju boljeg sveta (B3W) kako bi se smanjio kineski uticaj i njegova inicijativa Pojas i put (BRI). Čak i iz realističke prizme, G7 i G20 nisu reprezentativni za dinamičan razvoj globalne ekonomije poslednjih decenija. Smanjenje ekonomskog jaza između Kine i SAD izazvalo je nelagodu u zapadnom svetu jer je to prvi ozbiljan izazov zapadnoj dominaciji nakon raspada SSSR-a. Provokacije i trgovinski ratovi približavaju svet novom hladnom ratu. U tom kontekstu, Indija bi trebalo da usvoji nezavisnu spoljnu politiku i da se zalaže za brige globalnog juga umesto da podlegne agendi SAD i drugih zapadnih sila.

Ova kolumna se prvi put pojavila u štampanom izdanju 3. jula 2021. pod naslovom „U zapadnoj orbiti“. Pisac je generalni sekretar CPI.