Ideju jedne zemlje, jednog jezika zaveštali su nam kolonijalisti

• Категорија: Kolumne

Čini se da svi totalitarni režimi — komunistički, militaristički, desničarski ili čak socijalno-socijalistički — dele zabrinutost oko pluraliteta. Jer, to bi moglo dovesti do postavljanja pitanja od strane nadležnih. Pluralitet je haos, dok se jedinstveni entitet može kontrolisati.

Ono čemu se ostatak Indije protivi nije hindi, već njegovo nametanje od strane državne mašinerije. (Foto: Getty Images/Thinkstock)

Za razliku od prošlosti kada su hindi dive prolazile prilično mirno, ove godine je dan dobio posebnu pažnju. Tvitujući na hindskom, ministar unutrašnjih poslova Unije Amit Šah rekao je: Danas, ako jedan jezik može da obavi posao ujedinjenja zemlje, onda je to jezik koji se najviše govori, hindi. Toliko je uticaj engleskog na nas da ne možemo razgovarati na hindiju bez njegove pomoći. Ministar je rekao i da ljudi treba da shvate da ćemo, ako su jezici izgubljeni zbog stranog uticaja, biti odvojeni od naše kulture.

Da li onda pretpostavljamo da nakon 72 godine nezavisnosti država nije dovoljno jedinstvena? Šta je to što Indiju deli da je zemlji potreban faktor ujedinjenja koji može biti samo jezik? I da li taj jezik mora biti hindi?

Za zemlju koja sve svoje zla često pripisuje kolonijalizmu, čudno je da Indija treba da se pretplati na veoma evropski pojam — jedna zemlja, jedan jezik. Ideja da jezik predstavlja naciju je jedan od darova kolonijalizma za nas. Složen proces izgradnje moderne nacije u kolonijalnim zemljama uključivao je pitanja kulturnog jedinstva. Kako bi jedna zemlja mogla tražiti istorijski i kulturni kontinuitet, koji se proteže kroz vekove, osim kroz jezik, posebno njegov pisani oblik? Jezik i književnost imali su ključ za ovaj projekat kulturnog kontinuiteta iz jedinstvene i velike prošlosti. Skoro sve evropske nacije su imale takve projekte, koje su zaveštale nacijama koje su kolonizovale. Uprkos tome što su imali nekoliko jezika i dijalekatske razlike, evropski narodi su usvojili svoje nacionalne jezike kroz elitistički i isključivi projekat. Danas se ova ideja jezičkog jedinstva osporava sa više strana, uključujući i imigrante iz Indije. Postoje, naravno, izuzeci kao što je Švajcarska koja je dugo bila relativno stabilna zemlja, a da nikada nije imala ni jedan nacionalni jezik.

Ironično je da nas naš animozitet prema engleskom čini slepim za činjenicu da nam je engleski dao ideju o jedinstvenoj naciji: Jedna nacija, jedan jezik. Ni u jednom trenutku u istoriji Potkontinenta nije bilo potrebe da se pokaže nacionalno jedinstvo kroz jedan jezik ili jednu kulturu sve do kolonijalizma.

Nametanje mandarinskog, ruskog ili urdu retko je ispunjavalo sve ciljeve onih koji su inicirali ovakve projekte. Da li urdu ujedinjuje Pakistan? Čini se da svi totalitarni režimi — komunistički, militaristički, desničarski ili čak socijalno-socijalistički — dele zabrinutost oko pluraliteta. Jer, to bi moglo dovesti do postavljanja pitanja od strane nadležnih. Pluralitet je haos, dok se jedinstveni entitet može kontrolisati. S obzirom na ovo, da li bi hindi trebalo da izdrži teret istorije zemlje, njenih ljudi i njihovih suprotstavljenih kultura? I može li tako?

Da ponovo citiram Šaha: Da bismo sačuvali našu drevnu filozofiju, našu kulturu i sećanje na našu borbu za slobodu, važno je da ojačamo naše lokalne jezike i da postoji bar jedan jezik, hindi, koji nacija poznaje. Šta je naša antička filozofija i kultura je pitanje za drugu raspravu. Ali da li je hindi nosilac takve istorije?

Šta je zapravo hindi? Savremeni standardni hindi je evoluirao iz interakcije ranih govornika Khari Bolija sa govornicima različitih jezika sa severnog dela potkontinenta i drugde. Iako se trenutno teži standardizovanom i sanskritizovanom hindiju, govorni hindi je u velikoj meri bio pod uticajem persijskog — a zatim i engleskog, između ostalih jezika. Istorija hindskog jezika je mnogo novija od mnogih jezika Indije, recimo tamilskog, kanada, telugu i tako dalje.

Zašto tako nedavna i raznolika istorija danas postaje toliko važna? Šta je tako opasno u vezi sa engleskim? Da li je to samo osećaj kulture, pripadnosti, ili označava i određene socio-ekonomske i političke asimetrije? Hindi, u odnosu na engleski, označava nekoliko asimetrija. Ali isto tako čini i hindi u odnosu na više od 780 drugih indijskih jezika, posebno sanskritizovani hindi koji ne može, a verovatno i neće, da se oslobodi svojih asocijacija na kaste. Zato većina marginalizovanih kasti i autohtonih zajednica Indije preferira engleski, jezik lišen kastinskog pamćenja i jezik koji omogućava mobilnost.

Iako je različitost sama po sebi važna, moramo takođe da govorimo o sistemima znanja koji su prožeti svakim govornim jezikom — onom koji ima svoju istoriju, literaturu (usmenu ili pisanu), odnos sa lokalnom ekonomijom, životima ljudi, način razumeju svet oko sebe i odnose sa drugim jezicima oko sebe. Kao američka lingvistkinja, Nensi Dorijan piše: Dobar broj ljudi, posebno oni koji govore neugroženim jezicima, verovatno će imati problema da zamisle da bi i sami ikada mogli biti dovedeni do tačke da odustanu od jezika sopstvenih predaka i da ohrabre svoju decu da koriste umesto toga neki drugi jezik.

Mnoštvo jezika znači otpor, osnaživanje, mnogo životnih svetova, mnogo sistema znanja i mobilnost. Zato svi totalitarni režimi nastoje da izbrišu takva mnoštva. Zaboravite otpor, kako ljudi mogu da govore drugim jezikom tako tečno kao izvorni govornik čiji je jezik takođe nacionalni jezik? Prvi korak ka autokratiji je brisanje jezika, brisanje govora.

Ako je engleski, kao što naučnik kulturoloških studija Madhava Prasad tvrdi, šteta za modernu demokratiju — pošto većina Indijaca nema pristup njemu — može li hindi biti blagodat za demokratiju? S obzirom na politiku sadašnje vlade – u pogledu obrazovanja, jezika, skoro svega – teško je pronaći demokratsku nameru u njenom promovisanju hindskog jezika.

Toni Džozef, oslanjajući se na nedavne radove u oblasti genetike, arheologije i lingvistike, ukazuje na to kako harapska civilizacija prethodi sanskritičkoj/vedskoj kulturi. To znači da sanskrit nikada nije bio jezik harapske civilizacije. Postoje ukazi na nedešifrovani jezik Harapske civilizacije kao protodravidski. Da li onda dravidsku jezičku grupu — ili jedan dravidski jezik — proglašavamo nacionalnim jezikom? Glasam za svoj jezik, Kodava.

Ovaj članak se prvi put pojavio u štampanom izdanju 20. septembra 2019. pod naslovom 'The Hindi scare'. Pisac je trenutno Fulbrajtov stipendista na Kvins koledžu, Siti univerzitet u Njujorku. Predaje komparativnu književnost na Univerzitetu u Hajderabadu.