Moraju se suočiti sa duhovima i sećanjima na podelu

• Категорија: Kolumne

Kopa se da bi se racionalizovao svaki zločin i doveo u pitanje osnivački ideali Indije. Uverljivo objašnjenje za nesuočavanje sa ghoulom iz Particije bila je njegova čista razmera i bestijalnost.

Podela Indije 1947. godine, koja je Pakistanu donela najnoviju knjigu Most preko reke, oživljava te srceparajuće trenutke.

Komentar dat tokom razgovora o nemirima u Delhiju, da Indija ni posle sedam decenija nije uspela da se pomiri sa svojom podelom, izazvao je red razmišljanja. Primedba je implicirala da, dok je Pakistan izašao iz tog pogroma kao teokratska država, sigurna u svoje verske osnove, Indija, iako je stvorena u sekularnu naciju, ostaje u stanju magle oko svojih osnova.

Nažalost, od svog početka, Pakistan je takođe pao između dve stolice — Jinnahove vizije Pakistana kao sekularne države i koncepcije Alame Ikbala, bremenite revivalističkim konotacijama. Ovu kontradikciju su razne klike iskoristile da unaprede svoju ideju o Pakistanu. Džina ne bi prepoznao naciju koju je ovako definisao: Reći ću vam ko je napravio Pakistan: sebe, moju sekretaricu i njegovu pisaću mašinu. Nacija rođena na osnovu vere 1947. godine podelila se na osnovu jezika 1971. godine.

Da li je i Indija pala između iste dve stolice time što nije dozvolila da podela zasnovana na religiji dođe do svog logičnog zaključka? Da li je dizajn i konstrukcija moderne Indije u suprotnosti sa njenom istorijom i elementarnim impulsima? Da li demone podele treba isterati da bi moderna Indija dostigla stanje ravnoteže? Ovo su neka pitanja koja treba još jednom da se pozabave, jer se kamen temeljac na kome je Indija osnovana svaki dan udara u prašinu.

Bilo bi beznačajno osporiti da su izbori koje smo napravili na početku bili ispravni i da je ovo što se dešava danas paravestija. Međutim, ako je to tačno, zašto se onda Hindusi i Muslimani povremeno okreću jedni protiv drugih, a u nekim prilikama i Hindusi i Muslimani zajedno protiv drugih manjih manjina? Dva su suštinska razloga.

Prvi je odstupanje od prvobitnog ustavnog dizajna koji su Nehru i Ambedkar zamislili za Indiju, posebno u pogledu sekularizma, što znači striktno odvajanje crkve od države.

U mesecima nakon podele, Nehru je napravio neke taktičke ustupke doktrinarnoj evropskoj definiciji sekularizma tvrdeći da ne možemo zamisliti nijednu državu koja bi se mogla nazvati komunalnom ili verskom državom. Možemo misliti samo na sekularnu, nekomunalnu, demokratsku državu u kojoj svaki pojedinac kojoj god veri pripadao, ima jednaka prava i mogućnosti. Njegov ustupak je podrazumevao da je religija privatan poduhvat i da ne bi bilo diskriminacije od strane države za sekvestrirane denominacijske aktivnosti.

Ambedkar je otišao još dalje. Napravio je nešto slično klauzuli o osnivanju u Prvom amandmanu na Ustav SAD. On kaže: Država neće priznati nijednu religiju kao državnu. U nacrtu K T Šaha piše da će vlada biti u potpunosti sekularna institucija, koja neće održavati zvaničnu religiju ili uspostavljenu crkvu. H. V. Kamath je čak predložio amandman u Ustavotvornoj skupštini da se klauzula o osnivanju unese u nacrt ustava. U njemu je pisalo: Država neće osnivati, darovati ili pokroviteljstvo bilo koje određene religije. Međutim, opskurantistički elementi u Ustavotvornoj skupštini su trijumfovali.

Da je klauzula o osnivanju bila osnovna norma našeg Ustava, kasniji zalet u Sarv Dharam Sambhav i posledični slobodni pad u desničarsku majorizaciju možda bi bili obuzdani. Drugi je odsustvo kontinuiranog javnog razgovora o izborima koji su napravljeni u vreme podele, što nas je ostavilo kao emocionalno zatvorene nacije sklone periodičnim eksplozijama. Fantom istorijskih tuga nikada ne napušta kolektivnu svest ljudi i naroda sve dok se namerno ne isteruje.

Uverljivo objašnjenje za nesuočavanje sa ghoulom iz Particije bila je njegova čista razmera i bestijalnost. Dvadeset miliona ljudi je raseljeno, a preko pet miliona je ostavljeno mrtvih između jula i decembra 1947. Kormilari dve novostvorene nacije su mogli ili da provedu vreme suočavajući se sa emocionalnim posledicama ove katastrofe ili da pokušaju da je izbruse sa smelošću nade za one koji su preživeli pokolj. Podela se dogodila u pozadini Drugog sveta koji je uništio 75 miliona života. Ljudski život je bio samo statistika.

Dakle, pretučeni, slomljeni i brutalizovani su bili prepušteni sopstvenim mehanizmima suočavanja. Užasna nesreća se internalizovala u svakoj porodici. Šapatom i jecajem, monotonima i grafičkim detaljima, trauma se prenosila sa jedne generacije na drugu, često pojačana sa svakom ponavljanjem. Ovo sećanje je sada otrov koji se prožeo u naš javni um. Stvorio je plodno polje odijuma, spremno da se iskoristi kada perverznost treba da se oslobodi.

Pitanja oko podele koja zahtevaju ponovnu posetu uključuju: Da li je podela Indije bila neizbežna, s obzirom na njen etnički sastav? Ko su bili pravi autori teorije dva naroda i zašto? Da li je podela bila imperijalni dizajn koji bi se odigrao za geostrateške imperative čak i da bi indijsko mišljenje bilo suprotno? Zašto je moralna snaga Mahatme Gandija propala kada je ranije bio uspešan? Postoji bezbroj takvih pitanja koja zahtevaju novi pogled, odvojena od pristrasnosti i sa objektivnošću koju može da pruži protok vremena.

Kako se nazire 75. godišnjica podele, došlo je vreme da se potkontinent — Indija, Pakistan i Bangladeš — suoče sa svojom prošlošću sa brutalnom iskrenošću, bilo pojedinačno ili kolektivno, kroz seriju neprekidnih razgovora sa civilnim društvom, zajedničkih parlamentarnih diskusija i istraživačkih poduhvata .

Za Indiju, ovo je tim potrebnije s obzirom na to da je podela privid koja se iskopava da bi se racionalizovao svaki zločin, opravdao zakonodavstvo i dovedene u pitanje temeljne ideje i ideali Indije. Ono što ne shvatamo jeste da svaki put kada nacija prođe kroz zajedničku erupciju, još jedan kamen se baci u pravcu druge podele.

Ovaj članak se prvi put pojavio u štampanom izdanju 14. marta 2020. pod naslovom: „Face the Partition“. Pisac je pravnik, poslanik i bivši ministar informisanja i radiodifuzije Sindikata. Pogledi su lični