Francuska: indijska nova Rusija?

• Категорија: Kolumne

Savez sa Parizom obećava stabilnost u Evroaziji i Indo-Pacifiku dok Delhi ponovo kalibrira veze sa Moskvom.

Premijer Narendra Modi i francuski predsednik Emanuel Makron (fotografija Rojtersa)

Može li Francuska da zameni Rusiju kao najvrednijeg međunarodnog partnera Indije? Za mnoge je ovo neobična ideja. Za njih je mesto Rusije u međunarodnim odnosima Indije jedinstveno i nepromenljivo. Neki bi odbacili predlog potvrđujući da su Sjedinjene Države već zamenile Rusiju kao privilegovanog partnera Indije od kraja Hladnog rata.

Kopajte malo dublje, i otkrićete zašto je Francuska počela da se pojavljuje tako velika u indijskoj geopolitičkoj računici. Pogled u tu budućnost mogao bi biti vidljiv ovog vikenda kada francuski predsednik Emanuel Makron sedne sa premijerom Narendrom Modijem. Već imaju neke zanimljive stvari u skladištu. Na primer, od dvojice lidera se očekuje da iznesu viziju bilateralne strateške koordinacije za Indijski okean i podrže je merama za olakšavanje operativne saradnje između njihovih bezbednosnih snaga u primorju.

Ovi koraci su dobrodošli i zakasnili. Ali oni su samo početak. Modi i Makron su u dobroj poziciji da Indiju i Francusku pretvore u dugoročne partnere u oblikovanju geopolitike Evroazije i Indo-Pacifika. Ali prvo na našu tvrdnju da bi Francuska mogla biti indijska nova Rusija. Postavlja se pitanje: zašto je Rusija tako dugo osvajala političke naklonosti Indije?

Nakon što je Indija stekla nezavisnost, nije bilo neizbežno da Sovjetska Rusija postane trajni partner Indije. Ponovljeno rusko uvođenje veta da nadmaši anglo-američku naklonost prema Pakistanu u vezi sa sporom oko Kašmira postavilo je temelj za trajnu veru Delhija u Moskvu.

Nije da UN ili bilo ko drugi može oduzeti Kašmir Indiji koja je toliko jača nego 1950-ih. Ali dobro je imati pouzdanog prijatelja u SBUN koji može da blokira neprijateljske poteze drugih sila. Francuska je, kao i Rusija, stalna članica SB UN i ima pravo veta.

Donedavno, samo Rusija je napravila nedvosmislen izbor između Indije i Pakistana u korist prvog. Kako Rusija dopire do Pakistana, taj poseban položaj sada pripada Francuskoj. Na primer, Pariz je propustio priliku da proda velike sisteme naoružanja Pakistanu i fokusirao se na snažno odbrambeno partnerstvo sa Indijom.

Novo strateško uvažavanje francuske veze Delhija takođe je ukorenjeno u nedavnoj nuklearnoj istoriji Indije. Pre dvadeset godina, kada je došao u Indiju da objavi strateško partnerstvo, predsednik Žak Širak je tvrdio da je isključenje Indije iz globalnog nuklearnog poretka neprihvatljivo i da se mora ispraviti. To je bilo u januaru 1998. godine, nekoliko meseci pre nego što je Indija izvela svoje nuklearne probe.

Iako su SAD učinile sav politički napor da bi se postigao međunarodni konsenzus u korist nuklearnog pomirenja sa Indijom, Pariz ima zasluge za razmišljanje o raison d’être nuklearnog sporazuma. Ako je Klintonova administracija počela da postavlja međunarodne sankcije Indiji odmah nakon nuklearnih proba u maju 1998. godine, Jeljcinova Rusija se pokolebala u podršci Delhiju. Ali Francuska nije. Pariz je učinio mnogo da ublaži kolektivni odgovor velikih sila na Pokhran II.

Ali šta je sa izvanrednim vojnim odnosima Indije sa Rusijom koji su se razvijali tokom decenija? Kada je premijerka Indira Gandi odlučila da diverzifikuje indijske odbrambene veze početkom 1980-ih, okrenula se Parizu. Od tada je odbrambeni odnos Indije sa Francuskom stalno rastao; ali tek treba da dostigne puni potencijal. Ako i kada Indija ode dalje od računovodstvenog pristupa modernizaciji odbrane, prirodna sinergija između francuskih strateških sposobnosti i veličine indijskog tržišta bi došla u igru.

Odluka Indije da kupi avion Mig-21 1961. bila je politička odluka koju je Pandit Nehru naterao u grlo nevoljnog odbrambenog establišmenta. Danas, sa sličnom posvećenošću, Modi bi mogao da započne izgradnju prave odbrambene industrijske baze u Indiji u partnerstvu sa Francuskom.

Ali može li Francuska Indiji pružiti posebnu stratešku pomoć kakvu je pružila Rusija? Uzmite u obzir, na primer, indijski zakup ruskih podmornica za nuklearne napade i saradnju Moskve u razvoju autohtone linije. Francuska takođe gradi nuklearne podmornice i ne bi trebalo da bude nemoguće zamisliti saradnju Delhija i Pariza na vojnom nuklearnom pogonu i drugim osetljivim oblastima.

Ali ove vrste odluka nisu samo industrijske ili finansijske. Oni proizilaze iz zajedničkih interesa i ciljeva. Ono što je povezivalo Rusiju i Indiju bila je potreba da se izgrade regionalni sistem ravnoteže snaga u južnoj Aziji tokom druge polovine 20. veka.

U izmenjenom kontekstu 21. Indija i Francuska imaju mnogo razloga da se zbliže. Izgledi čak i ograničenog povlačenja Amerike, uspon Kine i njene projekcije moći u regione do južnog Pacifika, Afrike i Mediterana, čvršći zagrljaj između Moskve i Pekinga, slom detanta između Rusije i Evrope, i turbulencije u prostorima između Indije i Francuske zahtevaju da Delhi i Pariz udruže svoje resurse i deluju zajedno.

Kao i sa Rusijom i SAD, odnosi Indije i Francuske ne mogu biti samo bilateralni. Na način na koji su Moskva i Vašington doveli svoje druge partnere u svoj angažman sa Indijom, Pariz otvara vrata za jače strateške veze između Indije i Evrope u celini. Rastuća pomorska saradnja, zajednički napori u borbi protiv terorizma i izgradnja solarnog saveza, podvlače nastajuću globalizaciju indijsko-francuskog partnerstva i konačno one između Delhija i Brisela.

Savez sa Parizom, u potrazi za stabilnošću i bezbednošću u Evroaziji i Indo-Pacifiku, ne znači da Delhi odustaje od svog angažmana sa Moskvom i obezvređuje svoje strateško partnerstvo sa Vašingtonom. Ponovna kalibracija veza Indije sa Rusijom odvija se, polako ali sigurno, od kraja Hladnog rata. SAD, sa svoje strane, mogu samo da budu zadovoljne što su Indija i Francuska spremne da preuzmu veće odgovornosti i podele teret održavanja regionalnog i globalnog poretka.