Provera činjenica: obraćanje Donalda Trampa Kongresu puno retorike i netačnosti

• Категорија: Veb Izmene

Trampovo zajedničko obraćanje Kongresu bilo je puno netačnosti, retorike i preterivanja, a nakon provere činjenica, čini se jasno da je on možda upravo pročitao napola istražen govor sa telepromptera.

Američki predsednik Tramp stiže da sa govornice Predstavničkog doma u Vašingtonu održi svoje prvo obraćanje na zajedničkoj sednici Kongresa. (Fotografija Rojtersa)

Treba pažljivo birati njihove reči ako njihov govor ide uživo širom sveta, posebno ako ste vi predsednik SAD, u ovom slučaju predsednik Donald Tramp. Trampovo zajedničko obraćanje Kongresu bilo je puno netačnosti, retorike i preterivanja, a nakon provere činjenica, čini se jasno da je on možda upravo pročitao napola istražen govor sa telepromptera.

U svom prvom obraćanju Kongresu, očekuje se da će predsednici biti oprezni. Ali, to jednostavno nije Tramp. Mnoge lažne ili sveobuhvatne tvrdnje su se ponavljale i mogu se pratiti do njegovih govora u predizbornoj kampanji. Neke od njih je voleo da redovno deli. Evo provere nekih od očiglednijih tvrdnji u njegovom govoru:

Ratna potrošnja

Amerika je potrošila oko 6 biliona dolara na Bliskom istoku, a sve to dok se naša infrastruktura kod kuće raspada. Sa ovih 6 biliona dolara, mogli smo da obnovimo našu zemlju - dva puta.

Ratovi na Bliskom istoku na koje on govori – Irak i Avganistan – koštali su 1,6 biliona dolara. Avganistan, takođe, verovatno ne spada u potpunosti u Bliski istok. To je bilo između 2001-2014, u periodu od 15 godina. Tramp se poziva na novac koji američka vlada još nije potrošila – novac za koji stručnjaci procenjuju da bi u zbiru iznosio 6 biliona dolara u periodu od tri decenije, poput socijalne pomoći i kamata na dug. Tramp tvrdi da je ovaj korpus, koji se može restrukturirati na više načina, mogao biti potrošen – nagoveštavajući da je već potrošen – da se obnovi američka ekonomija.

Članovi GOP-a su u Kongresu zaustavili ključni zakon o infrastrukturi bivšeg predsednika Baraka Obame. Ostaje da se vidi da li Predstavnički dom i Senat republikanske većine pokazuju nameru da donesu ključne zakone o infrastrukturi u tom cilju.

Zabrana lobiranja

O pitanju lobiranja, koje je bilo centralno u Trampovoj retorici „Očistimo Vašington“, rekao je: Počeli smo da isušimo močvaru vladine korupcije tako što smo uveli petogodišnju zabranu lobiranja od strane zvaničnika izvršne vlasti i doživotnu zabranu postaju lobisti za stranu vladu.

Tramp je efektivno učinio politiku po tom pitanju nejasnijom nego ranije. Njegova izvršna naredba koja stavlja doživotnu zabranu zvaničnicima administracije koji lobiraju za strane vlade nije proširena na zvaničnike Kongresa kao što je prvobitno obećao. Takođe, zabrana se primenjuje samo na lobiste koji lobiraju za svoju prethodnu agenciju. U stvari, to ne nameće zabranu da postanete lobista. Dakle, postoji gubitak jasnoće i konfuzije sada nego ranije.

Predsednik SAD Donald Džej Tramp

Border Security

On je govorio o poroznim granicama SAD koje se koriste za šverc droge i kritikovao prethodne administracije što su ostavljale američke granice nečuvanim za ilegalnu imigraciju dok su branile druge zemlje. Branili smo granice drugih nacija, ostavljajući naše granice širom otvorene, da ih bilo ko može preći i da droga sipa sada neviđenom brzinom.

Činjenica je da je, osim 2011., priliv ilegalnih imigranata u SAD bio najmanji od 1972. Prema izveštaju Vašington posta, broj privođenja ilegalnih imigranata u američkoj fiskalnoj 2016. je bio 4.08.870 više u odnosu na prekoračenje fiskalne 2015. godine kada je brojka je bila 3,31,333. Uopšteno govoreći, brojke su u padu od svog vrhunca 2000. godine kada je broj bio 1,6 miliona. U fiskalnoj 2016. zaplenjeno je najmanje 5.89.670 kg marihuane, što je pad u odnosu na prethodnu fiskalnu cifru od najmanje 6.80.388 kg. Najveći broj je bio u fiskalnoj 2009. godini sa 18.14.369 kg kada je predsednik Džordž V. Buš iz Republikanske stranke bio na funkciji. Podaci su dobijeni iz podataka carine i granične patrole. Prema podacima, u fiskalnoj 2016. zaplena kokaina iznosila je 5.473 funte, dok je prethodne godine iznosila 11.220 funti. Međutim, zaplene heroina i metamfetamina su porasle. U fiskalnoj 2016. godini, odeljenje granične patrole zaplenilo je preko 9.062 funte heroina u odnosu na prethodnu fiskalnu vrednost od 8.282, dok su zaplene metamfetamina porasle sa 6.443 funte u fiskalnoj 2015. na 8.224 funte u 2016.

Smanjenje troškova borbenih aviona

Poreskim obveznicima smo uštedeli stotine miliona dolara tako što smo snizili cenu fantastičnog novog mlaznog lovca F-35 i uštedeli smo još milijarde dolara na ugovorima širom naše vlade.

Ovo je klasičan slučaj traženja neopravdanog kredita. Pentagon je objavio da će smanjiti troškove na skoro 600 miliona dolara čak i pre nego što je Tramp imao bilo kakve formalne sastanke sa izvršnim direktorom kompanije Lokid Martin – proizvođača borbenog aviona F-35.

Potpredsednik SAD Majk Pens (levo) i predsednik Predstavničkog doma Pol Rajan (desno) aplaudiraju američkom predsedniku Donaldu Džej Trampu (C). (REUTERS)

Kredit za korporativne investicione odluke

Tramp je rekao: Prošlo je nešto više od mesec dana od moje inauguracije i želim da iskoristim ovaj trenutak da obavestim naciju o napretku koji sam postigao u ispunjavanju tih obećanja. Od mog izbora, Ford, Fiat-Chrysler, General Motors, Sprint, Softbank, Lockheed, Intel, Walmart i mnogi drugi, najavili su da će uložiti milijarde dolara u Sjedinjene Države i da će otvoriti desetine hiljada novih radnih mesta u Americi .

Nedavno je Ford odlučio da odustane od svojih planova za izgradnju fabrike u Meksiku i umesto toga izgradi fabriku u Mičigenu. Izvršni direktor Forda Mark Filds je citiran u nekoliko izveštaja koji je rekao: Razlog zašto ne gradimo novu fabriku, primarni razlog, je samo smanjenje potražnje za malim automobilima. Rečeno je da kompanija želi da se fokusira na noviju tehnologiju električnih automobila. Drugi izveštaji citiraju generalnog direktora Fijat Krajslera Serđoa Markionea koji je rekao da Fijat Krajsler planira da uloži milijardu dolara u fabriku u Mičigenu. On je rekao da je fabrika bila u radu više od godinu dana i da odluka kompanije nema nikakve veze sa Trampom.

Pogrešna procena radne snage

Tramp je rekao da je 94 miliona Amerikanaca ostalo bez radne snage.

Američki biro za statistiku rada sprovodi mesečno istraživanje pod nazivom Current Population Survey. Prema podacima tog istraživanja, do januara 2016. bilo je ukupno 94,4 miliona američkih državljana starijih od 16 godina koji nisu bili u radnoj snazi. Prema zvaničnim američkim podacima, u SAD ima 254,1 milion civilnog neinstitucionalnog stanovništva. Civilno neinstitucionalno stanovništvo su u osnovi ljudi stariji od 16 godina koji žive u 50 država i DC (District of Columbia). Ovi ljudi ne smeju biti zatvorenici ni u jednoj ustanovi – dakle vaninstitucionalnoj – kao što su zatvori, mentalna rehabilitacija, starački domovi itd. Ova populacija takođe ne uključuje aktivno osoblje oružanih snaga SAD. Sada, BLS navodi broj ljudi u radnoj snazi ​​kao 159,7 miliona. Razliku od 94,4 miliona Tramp navodi kao da nije deo radne snage.

Predsednik SAD Donald Tramp obraća se na zajedničkoj sednici Kongresa. (REUTERS)

Međutim, postoji samo 7,6 miliona ljudi koji su aktivno u potrazi za poslom i ne mogu ga dobiti. Prema zvaničnim podacima, stopa nezaposlenosti iznosi samo 4,8 odsto. Ovi ljudi su zvanično uključeni u radnu snagu. Dakle, osim ako ne tražite posao, niste uključeni u radnu snagu. Što je potpuno drugačija od slike koju je Tramp naslikao nagoveštavajući da 94,4 miliona ljudi nema posao jer ne mogu da ga nađu.

Podaci BLS-a za 2015. pokazuju da najmanje 95 odsto populacije van radne snage čine studenti, roditelji koji ostaju kod kuće, penzioneri, stariji građani ili osobe sa invaliditetom. Od populacije neradne snage 2015. godine, BLS je otkrio da skoro 93 procenta ne traži/ne želi posao.