Kina je, za razliku od Indije, prilagodila zapadne ideje svojim potrebama

Indijci, uprkos svom besu oko nezavisnosti od Zapada, izgleda da su u potpunosti usvojili te norme i ideje - ne u suštini, ali svakako u formi.

Fokus skoro svih studija o indijskom političkom sistemu bio je da se ukaže na neuspehe demokratije u Indiji.

Čini se da je razmišljanje svojom glavom umesto pokušaja da ispunite očekivanja Zapada ključ ogromnog rasta koji Kina danas predstavlja. Indija bi mogla da nauči lekciju ili dve dok se bori da se uskladi. Kina i Indija, dve najstarije civilizacije, takođe su dve najmlađe nacionalne države. Oba su nastala u svojim modernim avatarima kasnih 1940-ih. I jedni i drugi su se ugledali na paradigme sa Zapada kako bi zacrtali svoj kurs za budućnost. Za Kinu, preferirani put napred bio je imitiranje SSSR-a i njegovog autoritarizma. Indija je gledala ka idejama ukorenjenim u zapadnom liberalizmu i individualizmu.

Od tih dana mnogo se promenilo. Kina je istrajala sa autoritarizmom čak i nakon što je odbacila Sovjetski Savez kao uzor. Indija se držala demokratskog kursa, verujući svim zapadnim stručnjacima koji su predviđali da će indijska demokratija propasti ubrzo nakon nezavisnosti. Indijska demokratija je takođe uspela da nađe korene među običnim ljudima uprkos kritičarima koji su insistirali na tome da demokratija u Indiji koja je zahvaćena kastom i nejednakošću teško da je demokratska. Ipak, u Indiji je bilo malo napora da se ispita zašto je indijska demokratija bila uspešna. Ako ništa drugo, fokus skoro svih studija o indijskom političkom sistemu bio je da se istaknu neuspesi demokratije u Indiji.

Najveći promašaji demokratije u Indiji, kao što su mnogi komentatori istakli, jeste to što ona nije u stanju da ispuni zapadna očekivanja dobre demokratije. Kina, naravno, nema takav problem jer jednostavno tvrdi da postoji samo za svoj narod kao što je oličeno u njenom imenu: Narodna Republika Kina.

Tu leži najosnovnija razlika između Indije i Kine. Koristeći zapadnjačke koncepte, Kina ih je prevela u lokalni idiom, imajući na umu lokalne potrebe i težnje. Indija je samo pokušala da živi u skladu sa paradigmama koje je postavio Zapad i našla se u nedostatku.

Tipičan primer je kako je Kina modifikovala sisteme po kojima je merila svoje bogatstvo. Do 1980-ih, Kina je bila spremna da napusti sovjetski ekonomski model pošto je shvatila da centralizovana ekonomija koju kontroliše država ne može niti da raste ravnopravno niti da podstakne pojedince da pokrenu ekonomski rast. Toliko da se udaljio od Sistema materijalnih proizvoda (MPS) da bi izračunao ekonomsku proizvodnju, što je i uradio sovjetski blok zemalja. MJS nije vodio računa o uslugama, već je za izračunavanje vrednosti robe koristio cene koje je odredila država, a ne tržišne.

Kina je prešla na korišćenje tržišnih vrednosti za svu robu, materijalnu i nematerijalnu, usvojila je bruto domaći proizvod kao meru svog ekonomskog uspeha i brzo pokazala da može da poboljša svoju poziciju u svetu kao niko drugi. Ovo je, između ostalog, pružilo ogroman psihološki podsticaj Kinezima. Što je još važnije, pomoglo je da se ponovo zapali plamen nacionalizma među mladima u Kini. U međuvremenu, misleće klase Indije, uhvaćene u ekonomiju koja nije dovoljno rasla, provodile su vreme pokušavajući da ubede sebe i sve da ne postoji ništa što se zove indijska nacija, da je Indija kreacija Britanaca i siromašnih imitator liberalne demokratije.

Ljudi danas govore o tome da je kineska ekonomija veća od indijske. Poučno je pogledati detalje da biste razumeli koliko veće i kada. Godine 1993, kada je Kina usvojila BDP kao kriterijum za procenu bogatstva nacije, njen BDP je iznosio 0,444 triliona dolara — jedan i po puta veći od Indije. Godine 2005. kineski BDP je prešao 2 biliona dolara; Indija je bila nešto više od 0,8 biliona dolara. U vreme kada je indijski BDP 2008. prešao 1 bilion dolara, Kina je već dostigla cifru od 5 triliona dolara. Njen BDP ostaje skoro pet puta veći od indijskog.

Kina je koristila skupove ideja preovlađujućih u zapadnom svetu i oblikovala ih tako da odgovaraju svom iskustvu. Kada su krenuli na svoj put ka ekonomskoj superzvezdi, postavili su sisteme za stvaranje ekonomije znanja. Ne pitajući se da li imaju sredstava za to ili ne, posvetili su značajne sume istraživanju i uspostavili sopstvene sisteme za recenziranje.

Indija je ostala zadovoljna da služi kao sluškinja Zapada u njegovim intelektualnim planovima ili bolje rečeno nedostatku ovih. Ovako je ser Vilijam Džons opisao Indiju pre više od 200 godina, kada je Istočnoindijska kompanija uspostavljala svoju vlast nad Indijom. Indijci, uprkos svom besu oko nezavisnosti od Zapada, izgleda da su u potpunosti usvojili te norme i ideje - ne u suštini, ali svakako u formi.

Ovaj članak se prvi put pojavio u štampanom izdanju 25. februara 2021. pod naslovom „Zajmoprimci i čuvari“. Pisac je profesor istorije na Univerzitetu Panjab