Kastinski sistem: Hindusi moraju razmišljati, pokretati promene

Anantanand Rambačan piše: Bio sam izazvan biskupovom optužbom da priznam da se on susreo sa hinduizmom na načine koji su radikalno drugačiji od mog sopstvenog iskustva.

Ne može biti istinskog razbijanja struktura kasti bez spremnosti Hindusa da pređu sa odbrambenog opravdanja na radikalnu samokritiku. (predstavnički)

Napisao Anantanand Rambačan

U februaru 2006. bio sam pozvan kao predstavnik hinduističke zajednice na 9. skupštinu Svetskog saveta crkava u Brazilu. Već na prvoj diskusiji, episkop iz Indije je prekorio Savet što je dao legitimitet hindusima i njihovim tradicijama tako što je pozvao nekoliko nas. Opisao nas je kao svoje tlačitelje i okarakterisao hinduističke tradicije kao nepravedne i lišene bilo kakvih iskupljivih karakteristika. Zaključio je pozivajući sve da rade na razbijanju hinduizma. Kasnije sam saznao da je biskup došao iz zajednice Dalit. Njegove reči su me probole. Nikada ranije nisam čuo da me neko opisuje kao tlačitelja.

Moji prabaka i deda su migrirali iz severne Indije u Trinidad i Tobago krajem 19. veka kao plaćeni radnici. Uočavanje kastinskih striktura bilo je veoma teško u zajedničkom životnom prostoru baraka. Kasta je, dakle, iako nije bila odsutna, bila minimalna karakteristika u mom životu. Bio sam svestan da većina hinduističkih sveštenika tvrdi da su bramani, ali druge tradicionalne karakteristike kaste, kao što su nasledna radna specijalizacija i propisi koji regulišu međuobroke, mešovite brakove i društvene odnose, bili su minimalni. Naša prijateljstva nisu bila ograničena kastom. Hramovi su bili otvoreni za sve. Moji dedovi su služili zajednici kao hinduistički sveštenici. Bio sam svestan statusa moje porodice kao bramana.



Bio sam izazvan Biskupovom optužbom da priznam da se on susreo sa hinduizmom na načine koji su radikalno drugačiji od mog sopstvenog iskustva. Njegov kontekst je bio Indija, a hinduizam je bio opresivna tradicija koja je negirala dostojanstvo i samopoštovanje njegove zajednice. Kako ja kao hinduista odgovorim na ovaj snažan izazov?

Moram da počnem tako što ću priznati nehumanost i nepravdu kastinskog sistema, i da je on zaista široko legitimisan svojom privlačnošću hinduističkim učenjima i tekstovima. Ono je sveprisutno u ritualnim praksama. Kao hindusi, moramo odustati od izvinjavajućih objašnjenja kastinskog sistema kao stvaranja stranaca ili samo kao odgovora na strano prisustvo u Indiji. Njegova drevnost opovrgava takva objašnjenja. Moramo prestati da govorimo o kasti kao korupciji društvenog uređenja koji je imao neku plemenitu temeljnu svrhu za opšte dobro. Hindusi nisu slobodni od podložnosti korupciji moći, od želje da afirmišu sopstvenu vrednost obezvređivanjem drugih i od kontrole tela drugih radi sopstvenog ekonomskog blagostanja.

Ne može biti istinskog razbijanja struktura kasti bez spremnosti Hindusa da pređu sa odbrambenog opravdanja na radikalnu samokritiku. Moramo takođe ispitati pretpostavke društvenog sistema koje dodeljuju različite vrednosti, privilegije i mogućnosti ljudskim bićima na osnovu opasnih pojmova čistoće i nečistoće.

Odbacivanje verskih učenja i praksi koje opravdavaju kastu mora biti dopunjeno hinduističkom podrškom politikama koje ispravljaju ekonomske i druge nedostatke. Postoji direktna veza između gledanja na neka tela koja su vrednija od drugih i nejednakog pristupa dobrima i mogućnostima. Afirmacija hinduističke teologije ljudske jednakosti i dostojanstva, zasnovana na učenju da božansko postoji jednako i identično u svima, je fundamentalna za rad društvenih promena i strukturalne transformacije.

Samokritika, međutim, neće biti smisleno preduzeta bez pažnje na glasove onih koji doživljavaju tradiciju kao da im uskraćuju mogućnosti i resurse za procvat. Moramo čuti njihove istine, ma koliko nam bile teške. Ovo nije lako jer hinduističke verske vođe i dalje potiču prvenstveno od muškaraca iz viših kasta koji su oduvek iskusili moć i privilegije unutar tradicije.

Ne postoji tako pronicljiv kritičan glas o ugnjetavačkom licu hinduističke tradicije kao dr Bhimrao Ambedkar. Ipak, nijedan istaknuti hinduistički komentator Bhagavad Gite nakon sticanja nezavisnosti, uključujući Mahatmu Gandija, čak i ne pominje njegove strašne argumente.

Pitanja iz zajednice Dalit, koja je artikulisao dr Ambedkar 1935. godine, su ubedljiva da započnu put hinduističkog samoispitivanja. Da li hinduizam priznaje njihovu vrednost kao ljudskih bića? Da li se to zalaže za njihovu jednakost?... Da li barem pomaže da se stvore bratske veze između njih i Indusa?... Da li se kaže Indusima da je greh tretirati Nedodirljive kao da nisu ni čovek ni zver?... U redu? , da li hinduizam univerzalizuje vrednost života bez razlike?

Pisac je profesor religije na koledžu Saint Olaf, Northfield, Minnesota, SAD.

Suraj Jengde, autor knjige Kaste su važne, vodi dvonedeljnu kolumnu Dalitality