Dela ljubavi i brige su najsnažniji uticaji na naše blagostanje

• Категорија: Kolumne

Kako sazrevamo u odrasloj dobi i starijoj dobi, naši društveni odnosi, ne broj već njihov kvalitet, određuju koliko dugo živimo i kvalitet ovih godina života.

Kako sazrevamo u odrasloj dobi i starijoj dobi, naši društveni odnosi, ne broj već njihov kvalitet, određuju koliko dugo živimo i kvalitet ovih godina života (Izvor: Getty Images)

Ako je težnja za dugim i zdravim životom centralni cilj medicine, pa i samog čovečanstva, onda je ljubav njena najmoćnija intervencija. Ovo može izgledati kao lažna izjava i možda potkopavam svoje akademske pretenzije koristeći ovu reč radije nego naučni žargon kojim se medicina obavija, ali činjenice govore same za sebe. Ove činjenice potiču iz brojnih naučnih studija koje se fokusiraju na različite faze naših života i ispituju različite načine na koje se ljubav izražava.

Od najranijih sati našeg života, to što nas roditelji vole je najvažniji pokazatelj našeg blagostanja. Neki od mehanizama su očigledni, na primer, adekvatno hranjenje. Ali postoje i snažniji, manje vidljivi putevi. Roditeljstvo, tehnički termin koji se koristi da opiše način na koji roditelj reaguje na svoje dete sa naklonošću, pažnjom i divljenjem, veoma je važan za stimulisanje mozga da efikasno uči i kompetentno upravlja svojim emocijama, što je neophodno za zdrav i dug život. Iskustvo da vas dete voli je, zauzvrat, pokretač dobrobiti roditelja. Tokom naše mladosti, raspon odnosa kroz koje se ljubav može izraziti značajno se proširuje i uključuje naše vršnjake, učitelje, pa čak i strance u našem susedstvu. Biti isključen ili bez prijatelja, ili provoditi vreme u školama ili četvrtima gde se nekažnjeno rađaju mržnja ili nasilje, u velikoj meri šteti našem zdravlju. Kako sazrevamo u odrasloj dobi i starijoj dobi, naši društveni odnosi, ne broj već njihov kvalitet, određuju koliko dugo živimo i kvalitet ovih godina života.

Možda najpoznatija studija koja pruža ubedljive dokaze o snazi ​​ovih faktora je Harvardova Grant and Glueck studija koja je u toku više od 75 godina. Studija je pratila dve različite grupe muškaraca, jednu od 456 muškaraca iz siromašnih porodica u Bostonu, a drugu od 268 diplomaca Harvarda. Uzastopne generacije istraživača redovno su vršile opsežne zdravstvene procene ovih muškaraca. Tokom vremena, mnogi muškarci su umrli, a istraživači su bili u mogućnosti da prouče koji faktori, tokom života, predviđaju smrtnost. Nije iznenađujuće da su uobičajeni medicinski osumnjičeni, od pušenja do visokog nivoa holesterola, bili važni prediktori. Ali faktori koji su nadmašili sve ostale, kao najvažniji prediktori dugog i zdravog života, bili su kvalitet odnosa koje su muškarci imali sa drugima i stepen u kojem su bili angažovani u svojoj zajednici.

Postoje i drugi pravci istraživanja koji dopunjuju ovaj dokaz, možda najslikovitiji uticaj gubitka ljubavi na naše blagostanje. Najteži gubitak ljubavi koji će svako od nas doživeti jeste gubitak ljubavi našeg intimnog partnera, posebno nakon dugog i ispunjenog perioda zajedničkog života. Primer studije koja ispituje uticaj takvog gubitka je Studija zdravlja i penzionisanja Univerziteta u Mičigenu. Istraživači su pratili 12.316 ljudi tokom 10 godina, posmatrajući ko je izgubio supružnika, a zatim snimajući kada su i sami umrli. Gubitak partnera dramatično je povećao rizik od umiranja, posebno u prva tri meseca nakon gubitka u poređenju sa onima čiji su partneri bili živi, ​​rizik se povećao za neverovatnih 66 odsto.

Mnogi ljudi će se rugati ideji da je ljubav moćan lek jednostavno na osnovu takvih zapažanja. Oni će zahtevati dokaz, u obliku verodostojnog biološkog mehanizma. Kako, na primer, možete umiriti svoju uplakanu bebu i doživeti njihov radosni osmeh kao odgovor, zagrliti prijatelja i osetiti kako se njegove ruke stežu oko vas, brinuti o bližnjem i znati da će stajati uz vas u vašem času potrebe, doživljavajući obostrano zadovoljstvo tokom seksualni odnos, poboljšati naše blagostanje i produžiti život? Sada znamo da su takvi postupci povezani sa nizom telesnih promena, na primer zbog povećane količine oksitocina, koji se ponekad naziva i hormon ljubavi, koji se oslobađa kao odgovor na takvo ponašanje. A kada su dela ljubavi doživotna ulaganja, njihovi efekti postaju sve veći zbog trajnih bioloških procesa i izbora ponašanja.

Nauka koja ukazuje na činjenicu da su naši društveni odnosi duboko važni za naše zdravlje ne bi bila iznenađenje za većinu nas: Na kraju krajeva, svako od nas može da pogleda u svoje živote i prepozna magične efekte da nas neko voli i, podjednako što je najvažnije, da ih volimo, na našu dobrobit. Takođe ne bi iznenadilo evolucione biologe koji su odavno prepoznali da je osnovna karakteristika naše vrste to što smo društvena bića. Potrebne su nam - zaista napredujemo - veze sa drugima. I, što je najvažnije, ovi drugi nisu ograničeni na naš uski krug porodice i intimnih prijatelja. Snaga ljubavi deluje jednako dobro kada brinemo o onima koji su usamljeni dok stare ili pate od mentalnih problema, onima koji su isključeni ili marginalizovani jer se na ovaj ili onaj način razlikuju od većine, onima čije živote imamo vlast nad kao što su osobe koje nam služe u našim domovima ili na radnim mestima. Važno je da, daleko od toga da je ovo čin milosrđa za nekoga za koga smatramo da ima manje sreće od sebe, briga za druge, kroz direktna dela saosećanja ili zalaganje za njihova prava, na kraju će nam doneti isto toliko koristi . Pokreće biološke mehanizme koji nas čine zdravijima i srećnijima, i podstiče društvene mehanizme koji naše zajednice čine harmoničnim.

Dokazi su jasni. To nije novac, lek ili moć, već naša dela ljubavi i brige za druge i da nas drugi vole i brinu o njima, dva puta koji se međusobno jačaju, koji su najsnažniji uticaj na naše blagostanje. Povrh svega, najbolja vest je da ne morate da tražite daleko da biste pronašli priliku da iskoristite ovu moćnu dozu, jer su ljudi o kojima možemo da brinemo u izobilju prisutni u našim domovima i našim susedstvima. Ako ovo već ne znate, samo se obratite nekome sa ljubavlju i doživite blagostanje koje prodire u vas.

Ovaj članak se prvi put pojavio u štampanom izdanju od 18. januara 2019. pod naslovom „Doza ljubavi“